Учитељ

ЖЕНСКО ОБРАЗОВАЊЕ ДО КОМЕНСКОГА 298

ник Физичне силе постаје природни чувари и бранич својине и породице, жена постаје супругом и чуварицом домаћега прага. Но закон · поделе рада ограничио је у томе часу женину власт и делокруг њезина кретања и као последицу тога, одузео јој самосталност : она је постала слушкињом, робињом, управо делом својине човекове. Аристократска и сурова Спарта, која је у жени гледала само створење, које рађа здраву децу, одузимала је матери чак и право. васпитања дечјег. При таком погледу на жену, природно је, што се није за потребно сматрало, дати јој каква год образовања. У демократској и човечнијој Атини био је положај женин већ бољи. У зборницама женским (гинекејима), уз присувтно деце јављају се женама и појезија и музика и одјеци друштвенога живота, но образоване жене атинске беху вичније наложнице (хетере) но мајке. Стари Рим, строг и чист у својим погледима на породицу, дубоко поштује жену и мајку: у кући је она газдарица, али и за кућним зидовима среће она свугде уважење: конзулски ликтори јој показују пут с почашњу и, једина матрона, (госпођа) има право да упоредо с конзулом сме сести у кола и проћи градом. Образовање јој је било не само приступно, но и потребно, јер ће она бити прва наставница деце своје. Кћери су богаташке добивале научно образо- | вање у кући, већином под надзором грчких робова и слободњака; спромашније породице слале су девојчице у јавне школе. На једноме споменику, који је скоро нађен у Капуји насликана је једна таква школа: у средини на једноме узвишењу седи учитељ, њему су с десна мушкарцн а с лева девојчице. У школу су полазиле девојчице, као и мушкарци, у 7-ој години, и свршавале су је обично до свога пунолетства, т. ј. до 16-те године. Наставни су предмети били: читање, рачун, писање и тумачење одабраних писаца. већином песника. Благодарећи тако слободном уређењу женскога образовања, могле су Римљанке стварно учествовати у духовном и политичком развићу своје домовине, остајући у исто време примерним супругама и матерама на супрот Гркињама, чија је образованост била удружена са оскудицом морала. Историја нам је сачувала читав ред светлих женских имена; као што су: Аурелија мати Јулија Цезара, Октавија, супруга Августова, којој је Виргилије читао песме из своје Енејиде, Пола Аргентарија, супруга песника Лукана; песникиња Сулаиција, Јулија жена Септимија Севера, која је указивала особито уважење ФиловоФфији, Јулија — мати и васпитачица императора Александра Севера, Ипатија кћи знаменитога математичара Теона из Александрије, чија су јавна предавања из Философије привлачила гомиле слушалаца и још многе друге. Добро-