Учитељ

232 ; РАСПРАВЕ и ЧЛАНЦИ

душни хумор Хорацијев управљен ка ученим женама и јетки потсмеси Јувенала, и Марцијана најјасније доказују, колико је много и свугде било учених жена.

Хришћанство, које се развило у дане опадања, Рима и затим се високо издигло на неговим рушевинама, унело је у нова људска друштва и нове погледе на жену. У времо гоњења, жене су својим јуначким трпљењем и горећом вером много послужиле распрострањену и утврђењу хришћансгва, а од времена његова. признања оне се још више а као његове поборнице и најверније присталице — у кући, у породици, као мајке мн супруге, у средини друштва -— као мани Ма гтанано прве хришћанске учителе и проповеднике, где се окружују женама, које су узеле најживље учешће у њиним напорима п делима и које потпуно појимају њихове злдаће, циљеве и наде. Такове_ беху: мати и жена епископа Василија, оца Василија Великога и Глигорија Нискога: мати Јована Златоустога, Марцелина сестра св. Амвросија, Меиће мати Блаженога Августина. чијем је утицају овај искључиво и обвезан за своје образовање и морално савршенство. Тако Је Ц Блажени Јероним био окужен целом илејадом жена силних духом, од којих су једне учите под његовим надзором грчки језик, па чаки јеврејски, друге се одавале делима практичнога милосрђа, оснивајући болнице и заводе. треће су водиле преписку с њиме, иштући му савете за разумно хришћанско васпитање своје деце.

Кад је пао Рим а с њим ишчезао и значај политички, целе Западне Империје, моћна германска мишица подиже свуда на развалинама римскога пцарстна нове државе, којима је умирући Рим предао извор новога живота. Још се не беху ни утишали бурни таласи велике сеобе народа, а хришћанска црква смело шаље и на крајњи Север, и на далеки Запад своје омирене веснике, који понова локорише Риму сву Европу. У распростирању Хришћанства. међу Франкима и Германима највише су труда уложиле жене. Благодарећи њиноме учашћу, напорима и одушевљењу, могао је Бонифације, апостол германски, довршити своје велико дело и само овима. скромним али храбрим трудбеницима у име Христово, обвезани су Франачки краљеви за своје покрштење. Но опште распрострањење Хришћанства и сливање његово с“ народним духом променило је снатно и положај жене.

Средњи се век карактерише уопште дуалистичким погледом на Свет. Са једне стране видимо идеалност, аскетизам, црквенога "Хришћанства, с друге — практичност и живахност германских и романских племена, п тај дузлизам оштро .се примењује и на од