Учитељ

ЖЕНСКО ОБРАЗОВАЊЕ ДАО КОМЕНСКОГА 283

носе к жени. Тертулијан, Лактанције и нарочито источни црквени оци виде у жени само уризницу греха“, кроз њу прелази грех ну свет, због ње је род људски намењен смрти, она је варљиво илритворно створење, оруђе ђавола. Отуда су и никле оне црквене уредбе, које жену страшно понижавају према мушкињу, а и овога упоредо « њоме, кад су у браку. Зато се жена често и јавља као оруђе аскетских циљева и ма да је црква освештала тајпу брака, ипак се духовно савршенство, по црквеним оцима, може послићи само бевбрачним животом. Под утицајем таквих погледа, природно је, што су се боље душевне силе женине губиле у борби са телом, са материјом, а све наде и жеље преносиле се на онај свет, забрањивана јој свака мудрост земаљска па некада чак, само Свето Писмо. Жена је била лишена могућности, да васпита своје бинове, и кад су они долазили, у године, да могу бити посађени на коње, те учествовати у чисто Физичким играма и вежбањима одраслих мушкараца, девојке су расле под утицајем очекивања небескога „жениха« и вољно улазиле у манастир, изузев случај, када би отац коју насилно удавао за човека, кога нигде видела. није.

Но, у реду с оваквим, ако је могуће, рећи, теориским 0о6расцем греховне прамајке, Хришћанство је створило други жсивотворни женски лик — лик матере, безгранично љубеће и безгранично љубљене. Вера у божанскога спаситеља створила је поклоништво његовој матери, и ради равнотеже на супрот одречноме односу (мржњи) према жени у облику Еве, поникао је величанствени култус Мадони (служба богородици), с којим у свези стоји, без сумње, п ритерска служба дами. Култус дами представља огроман корак у признању моралне и душевне самосталности код жене. Ритерип трубадури слажући своје песме и описујући своја јунаштва, желели су, да их појме њихове „госпе срца,“ које су их и одушевиле на њихова дела, а та њихова жеља замишљала је код самих жена извесну образованост, која је у ствари и постојала, ма да искључиво код жена вишега рада и оних у манастирима. Средњи је век у свима односима необично разноврсна, богата бојама и песничким расположењем епоха, ну признање, да се средњи век нечим особитим одликује. не би могло издржати историску критику. И у средњем веку као и свим осталим епохама, испреплетан је свет у тма социјалних положаја, и ако они искачу јаче и и више, но данас, то је искључиво због простијег и непосреднијег појимања живота. о коме данашњи свет у својој углађености нема појма. Врлине п пороци, страсти и глупости људске остају по својој“битности увек једне и исте. Образовање им мења само опољашњи изглед, у коме