Учитељ

ОНЕ РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

се јављају. И према свему томе, ми имамо тако исто мало права, назвати средњи век „варварским временом“ колико п права узди- | сати за њим, као за добрим старим временом.“

Да споменемо у главним цртама садржину средњевековнога образовања, нарочито женскога.

Још Тацит говори о духовном напретку гермћнских жена а песме скандинавске у Еди веле, да жене, поред веште израде разних рукотворина, владају и вештином лекарства, и знају тајне рунске азбуке (клинастих слова). Када је Хришћанотво разбудило нов духовни живот, то је за јаснијс његово појимање и учешће у богослужењу, требало знање латинскога језика, видело се је да су жене показале много већу вољу но мушкарци за науком и образовањем, које су неговали само служитељи цркве. У то је време био човек сав заузет спољним пословима, било као војпик или домаћин, те су жене биле у стању проводити часове своје доколице у читању и певању. Знање молитвеника и певање псалама сматрано је као неопходна потреба, али велики број германских и Франачких знатних жена предавала се са интересом и љубављу научним занимањима; тако исто и оне жене и девојке, које су се одрекле света и његових обмана, дужне су, биле, силом правила, учествовати у певању црквених песама и неколико часова дневно посвећивати читању духовних књига а за све то, разуме се, да им је требало основно знање латинскога језика. За наставу девојчица, које су тек ступале у мс= настир, а такве су биле често од 7—10 година, које су родитељи посвећивали Богу, постојале су унутрашње манастирске школе, којима је крајњи циљ био знање Светога Писма. Јасан појам о садржини женскога образовања у епохи првих столећа средњега века, даје нам писмо блаженога Јеронима упућено Лети, које је на сабору у Ахену 817 год. било означено као упуство за наставу у манастирским женским школама. Упућујући Лету, како ће васпитати своју кћер, он јој говори овако: душу детета, која ће по времену постати храм божји, треба васпитавати н:л овај начин: дете не треба ни да слуша ни да учи говорити ништа друго, до оно, што ће га испунити страхом Господњим; оно не треба никако да разуме нсчастиве речи, ине сме имати никаква појма о световним песмама.“ По том он излаже једно место из Квинтилијана о основној обуци детета, даје неколико упута о физичком васпитању и за тим прелазећи, на поједине наставне предмете, вели овако: „млада девојка мора у почетку да изучи псалтир [и да се наслађује у црквеним песмама ; из Прича Соломонових нека изучи мудра правила за живот. Из Проповедникове књиге нек навикне презирати све што је земаљско :