Учитељ

979 КЊИЖЕВНОСТ

ова хемијска радња чини да зид очврсне, ипак је шкодљива У УСВЈА лучења: воде из зида која шкоди здрављу.

Влага у зидовима и влажан ваздух у становима јесу најшкодљивије ствари за здравље, јер: влага смета промени ваздуха у кући; влажни зидови одузимају укућанима много топлоте, ствара се услов за развијање гљивица на зидовима, пукотинама патова. у покућанству; итд., као што се често виђа на обући и другим стварима.

Са овим писац говори «о недовољном допирању природне сунчане светлости у нуће.> Набраја како светлост утиче на човечји организам и како светлост чисти ваздух од многих шкодљивих честица. Ово нам разјашњује зашто су собе према северу окренуте више мрачне, загушљиве, него оне које су светле и окренуте југу. Греше они, вели писац, који навлаче завесе на прозоре кад сунце дође, а баш тада би их требало широм отворити те да најпотребнији услови за здравље: светлост и ваздух у собу улазе. у у

И претрпаност је важан узрок нездравом стану, јер у коме стану живе многа лица обично се пати од: главобоље, несвестице и уморености. Сем тога у љима се не може да одржи ред и чистоћа. Многа лица у једном стану јесу повод ширењу заразних болести. Па и непретрпани станови имају нечиста ваздуха ако се довољно не ветре. У нечистом ваздуху има у једном кубном метру до 31.000 клица отровних ствари. У једној школи нашли су пре наставе до 2000, за време наставе 15.600, а на крају наставе око 95. 000 нездравих гљивица. :

Писац даље говори како се ваздух у становима квари и од неуређених нужника. Набраја какви се гасови развијају, и како их треба отклањати. Напомиње нужност дезинфекције после лежања заразних болести; набраја свемогуће болести које произлазе због горе наведених мана у становима, а за тим се обраћа родитељима и школским властима молећи их. да на све ово обраћају озбиљну пажњу.

У другом одељку говори се о ваздуху морском, шумском, на копну и на, острвима. · Ваздух на острвима је најздравији, вели писац, наводи и __ разлоге зашто је то тако. Напомиње како становници грчког и британског островља доживљују дубоку старост. За овим излаже поједине савете, у погледу ваздуха, којих се треба придржавати.

У трећем се одељку говори о млеку као најбољој храни; о разним састојцима млека и његовој прерађевини — сир, своруп, масло, сурутка. =— Напомиње како шпекуланти у мућено млеко мећу стипсу да је гушће, јер га иначе не би могли продати, а овако имају и скоруп и «густо» млеко. У млеко дотурају штирак, брашно, шећер, беланце, смоле и неке соли, да. им је теже и гушће. За тим наводи начине, помоћу којих се превара може да открије. Неколике капи јодове тинктуре кануте у млеко обоје га плаво. (ако има штирка или брашна) иначе не. Шећер се познаје по необично слатком укусу. Безанце или жужанце — по грудвама и пахуљицама које се виде у куваном млеку. Некувано млеко разликује се од куваног помоћу гвајакове тинктуре, ако млеко не постане плаво —- свеже је, а кувано млеко одмах поплави. За овим писац набраја и природне мане: воденост, слузавост, горчина и млечна киселина; плаво, жуто или црвено млеко. Ове природне мане отварају, вели писац, широко поље варалицама у празноверних људи, јер они то приписују неким вишим вилама и створовима, чиме: