Учитељ

КЊИЖЕВНОСТ 271

целом делу карактер хатње и брзине као н, пр. она где се Фиси час помиње као књижар, час као живописац, час се његов брат претвара у књижара, час у уметника.

Цена је књизи умерена и треба да је сваки учитељ. набави. Ми је најтоплије препоручујемо. | Мих. М. Станојевић.

2 0 СТРАНИМ НЊИГАМА

Викоуе! Рошке, зове се књига, коју је написао МКоја МагаКком1е. Ргиго роргамјепо 12дапје. Мозтаг, 1898 софпе. Степа 70 ћејега. Има 74 страна.

Књига, чиј наслов горе исписасмо, намењена је родигељима п одраслијој школској младежи. Циљ јој је: да упозна читаоце са неколиким стварима, које су неопходно нужне за одржавање здравља, тога највећег блага овога света, и да покаже здраветвену односно убитачну страну најнужнијих потреба у животу, те тиме упозори читаоце: да се клоне онога, што ремети целокупни живчани систем, а да се, у животу, тачно придржавају онога, од чега се крепи тело, јер је позната истина да је здравље телесно, потребан услов и за здравље духовно.

Књига је подељена на шест одељака.

У првом одељку писац говори о вући, напоменувши прегходно, да је «своја кућица, своја слободица» стара народна изрека. «Кућа је, вели, од преке потребе; она је огљиште срећеи жалости домаће; сведок многих најнежнијих призора људскога живота.» «По строју и уређењу кућа усудио бих се. вели писац, да оценим естетичко осећаље народа исто онако као што је Јлеђје, по потрошку рачуна, могао да оцени изображењље народа.» «Сваки својој кући тежи ма где она била, јер свуда прођи, . али дома дођи.» «(То је колевка породичног живота. О тога кућу треба уредити тако, да буде угодно и корисно боравиште у већини дана човековог и онако кратког века.» 17

Писац даље напомиње, како нису све куће тако удешене да би могле бити здраво боравиште људима, него су неке права летла, сваком злу и болести по људско колено. Већина болести имају свој извор у становима, а то долази од влаге. Овде се писац задржава говорећи опширно и, готово, исцрпно о самој влази; кад се показује, и која грађа упија влагу; говори о новим кућама, које су знаменити узрок влаге, ако се не чека да се исте добро осуше, јер недовољно исушење нових зграда јесте узрок многим болестима и помору, услед чега се у народу и одомаћила изрека, да «у новој кући мора неко умрети», јер не зна да томе није узрок «нова», него «нездрава, влажна кућа.»

Влага долази, вели писац, и од премноге воде која се утроши при грађењу куће. За једну приземну кућу са 5 соба потроши се око 2840 литара воде, која се мора испарити пре, него се у стан уђе, Уђе ли се пре, онда се испарнње задржи недовољним ветрењем просторија, услед чега житељи удишу дневно 666 грама, томе дође још и влага из вујне, од прања и сушења рубља. Такав стан се више никада не исуши, остаје влажан докле год траје, а томе припомаже и угљена киселина, коју људи много издишу, која јединећи се са вапном ствара угљено-кисели вапно. И ако

15%