Учитељ

996 > РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

људи који гледаху у се и низа се, који хтедоше бацити поглед и праведан суд и на дела своја, докле га тако радо бацаху на дела других. На тај начин сви смо један другом налазили махне, а сви смо за собом махне и погрешке вукли; сви смо хтели грешке да исправљамо,та и даље смо грешили сви. МИ нашто, с каквим правом може неко сад осуђивати државу, која је таке поданике имала, или државнике, који су таке потчињене имали, а који обично и сами "нису у држави изузетак били Но, после свега, овог, што је било, треба ли ставити тачку, па даље ништа не радити“ Не, не; то најмање. Овај народ тек има да живи, ова држава тех има да напредује. Што до сад није било, нека од сад буде: Још није доцкан. Али о свему, што до сада није било, = што од сада треба да буде; о свему чега до сада није било, а што сада, стварати треба, имало би много да се пише. Пространо је п необрађено је поље то, многе радне снаге оно жељно чека. И сваки кад заувме место своје, остаће још празна простора. Остављајући другима доста места, хајде да приступимо једном делићу тог необрађеног поља, делићу у коме расте сам коров, саме отровне и опасне биљке. Или не. Коров јесте, отрован и опасан јесте, али то нису биљке. Да су биљке, лакше би било, јер би се такав коров могао брво п лако посећи или почупати па бацити. Али то нису биљке него — деца; а деца се не секу, не чупају, не 'бацају, јер су — деца. У дечјем облику и анђеле сликамо и замишљамо. Али, као што наша вера каже, да се од анђела. Одвојио један део и у ђаволе се претворио, тако се и од ових земаљских анђела, које ми децом зовемо, редовно одваја један део који се мора назвати коровом данашњега дру-

штва. И то је коров који не можемо чупати, него га мо--

рамо хранити и чувати. Тај су коров — напуштена деца, деца која су или већ неваљала и Пн Ена, или иду путем да то у скоро буду.