Учитељ

298 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

газе и злим путем већ полазе. А ко се о тој деци стара, ко се стара да она гора не будуг Учитељ се стара у толико, да их само што год поучи и спречава да не сметају њему и другој деци. Да их васпитава како треба и да их поправља, није му могуће, јер су она код њега неколико сати, а све остало време други је њихов учитељ и старатељ. Она пак напуштена деца, која из школе изађу и она која нису ни походила школе, немају ни толико надзора. Јер ко се о тој деци стара% — Нико.

Да, нешто мало се полиција стара, али од тог и таквог старања више је штете него вајде. Кад би се пспитало колико је напуштене деце поправљено тим што их је полиција приапсила и припретила им, а колико су њих таким ашшењем „прегорили стид“ те постали безочнији,; колико су њих опет у апсанама стекли познанства и засновали везе с неваљалцима, кад би се, велим, то испитало, тек онда би се видело каква је школа полиција, и како утиче она на напуштену децу и дечаке.

На тај начин држава се, дакле, не стара да зла не буде, не обраћа пажњу на зло у зачетку, него тек кад оно порасте, кад буде зрело. Међу тим само се добро и корисно биље оставља да сазри, а коров се уклања пре, да не сазри и да семе не проспе. -

Какав би вам изгледао човек, који у врту свом оставља. коров да мирно расте све док не саври % — Коров ће му сметати усеву, угушиваће корисно биље и, што је најгоре, "кад сазри коров, он већ око себе разбаца семе своје, и где лане беше један струк нићи ће ове године стотине. и хиљаде струкова нових.

Шта бисте рекли човеку, који годинама пушта дрво да расте како било, а тек кад је оно оматорило и постало чворновито, трновито, ружно и криво, тек онда се он сетио да га привезује, веже и утеже којекаквим калупима не би ли га исправио и поправио