Учитељ

ШКОЛЕ И ТАМНИЦЕ 301

сумњивом путу. На такве заводе троши се врло много. А кад је један странац запитао једног Шведа: зашто толико троши на те заводе% одговорио му је овај: зато што смо сиротни, па не можемо подизати и издржавати скупе апсане. Колико је паметног суђења у овом!

Сличних завода и друге државе имају повише, а и нове непрестано подижу. За обичну децу обичне школе, за напуштену децу нарочите школе. !

А Србија, још ни једног таког завода, нема!

Мислите ли да немамо потребе за тор Не, него још немамо довољно свести о том. Управо свест о том била. је никла пре десет петнаест година, па се некоме није „рентирала“ и 'забачена је. Наш Дом сиротне деце требао је да буде дом за сиротну и за напуштену децу. Друштво је под тим именом састављено, у том је правцу почело рад, у том циљу основало дом и у том правцу првих година било је уложено старање. Док је писац ових редака, био у том дому, нарочита је пажња поклањана деци напуштеној. Зашто се после од тог правца одступило, не знам; али сам уверен био и уверио сам се доцније још више, да је велика штета што се правац тај напустио.

Спасти једно сироче, склонити га, да има хлеба, добро

је и паметно је; али склонити и спасти једно дете које је

пошло путем да постане неваљалац или чак зликовац, то је више. Једно овако дете спасти, више је него спасти десеторо сиротне, добре и мирне деце. Јер ово, напуштено, ако се не спасе, упропастиће десет добрих, те је само по томе пажња на њега потребнија него на десеторо добре деце, коју би и други ко узео и склонио, док се напуштене сирочади сваки отреса.

Али, као што рекох, неком се није свиђао овакав правац у Дому сиротне деце. Било је лепше парадирати бројем сто, него са педесет или тридесет. И непрестано олушамо како Дом сиротне деце храни стотину сирочади, све новине разгласише удадбу једне сиротице из Дома;

УЧИТЕЉ 90