Учитељ

ШКОЛЕ И ТАМНИЦЕ 305

деце, за коју се већ види да ће поћи злим путем. Али кад то до сад није било, не треба даље чекати.

Нека држава од поменутог фонда за тамнице одвоји само оно, што је преко милиона, па макар и само половину тога и нека се окрузи позову да приложе на ову установу, па ће бити довољно и моћи ће се одмах приступити послу. Мали законски предлог скупштини о том и мало пажње и заузимљивости, па је посао готов.

А саму ствар ову не би требало олако узимати и одлагати је од данас за сутра, рачунајући да није то баш тако преко потребно. Хиљаде деце, хиљаде подмлатка, нашег пропада, на овај начин. Јер стотина покварене деце квари и развраћа хиљаду друге деце. Одвојити и склонити ону стотину значи спасти и ту стотину и ону хиљаду. Васпитати и поправити ону једну стотину више је него школовати хиљаду и неколико стотина. Оставити хиљаду деце нешколоване, то је штета ; али оставити стотину напуштене деце без нарочите школе, то је не само штета. несравњено већа, него је то зло и штетно и опасно. Јер човек неписмен није толико зло, колико човек неваљао, па био школован не био. Сем, тога, сваки онај који цени школовање, треба. да. има на уму како врло често једно покварено дете смета у школи свој другој деци. И кад би се оно једно оклонило, не само да бп тиме био склоњен рђав пример испред очију дечјих, него би онда сва остала деца лакше учила и више научила, пошто би онда учитељ на наставу трошио оно време, које скоро сваки дан мора трошити сузбијајући неваљалства оног поквареног детета.

Ж

После свега овог, мислим, да је и сувише јасна потреба да имамо. један или више завода за децу напуштену.

Држави .је у интересу да од деце не добија, рђаве грађане, од којих ће после имати невоље и она сама и њени добри грађани.