Учитељ

СТВАРНЕ ПОГОДБЕ 319

несумњивим резултаиима позитивних наука и у колико више уме да примени своја начела на све већи круг појава. Најприродније ширење њеног утицаја, било би да захвати све школе почев од основне па до великих школа и створи присне везе између основне и средње школе, — између средње и виших школа. |

И ако је наука о методама за обделавање наставе принципски решена, ипак јој се има много што шта додавати самим развитком свих наука као што смо то још у почетку првог дела овога писања нагласили. Према овоме, методологија се не може узети као одељак педагогије који би био завршен већ као одељак који је у беспрекидном. процесу са гледишта чисто научног развића.

Правац са методским принципима који је за наш школски живот у Србији био нов пре 30 година, има већ своју историју како у самом животу школину тако и у школској литератури основној и средњешколској. Да ли је он могао више учинити од онога што данас имамо или је морало бити овако, уто не ћемо улазити, јер бисмо морали свраћати и западати у наше многе и разне прилике друштвене, литерарне, економске итд. итд. Не хотећи то, нама изгкеда да је корисно осврнути се на ток и развитак тога правца када је за основну школу постао пресудан и до којих и каквих је резултата дошао и шта би се још имало очекивати. -

Како је било са очигледном наставом у деценији од 1860—70 не можемо знати. Ипак нам је позната ова појединост да се при читању учило место аз, буки итд. а, 6, в итд. а остали предмети остављени „благоразумности“ наставника који су, по природи свога карактера и количини и каквоћи својега знања сами стварали за себе наставну методу. у - 5

Први знаци новога правца у нас, (по нашем сећању) била ја Милићевићева „Школа«“ у којој су излазили чланци

педагошке и методске садржине. Правац је постао одсуд2