Учитељ

| СТВАРНЕ ПОГОДБЕ 393

пређ. начину ревизије рад наставников ценио ако је радио ма само и 4 месеца, чиме се и са службене стране признало да се цео годишњи рад може стегнути у том међувремену. Очевидно да наставницима није ништа друго могло. остати већ да напрегну све своје силе и практичне вештине е да би могли спремити за изложбу знање. дечје у јуну месецу кад надворници буду обилазили школе. Колико је ово штетно по праву очигледну наставу јасно је сваком наставнику и онда: није чудно, што крај особина наше српске деце, којима треба што већа поступност у примени очигледне наставе, — наступа онај страховити заборав свега што је се учило. Друга појава у развитку примене очигледне наставе јесте мисао да је потребно увести ручни рад у основној школи као елеменат који знатно доприноси развитку једне од значајних особина културнога човека — радљивости којом се јако негује саморадња и духа и тела а све има као последицу уздизање моралности. Та је мисао такође угледање на туђину и рекли бисмо да се још находи у стадији подражавања и није доведена у склад са животом и карактером наше деце и нашега друштва, али се уздамо да ће у брзо прећи и ту фазу и ући у разумнију примену тих начела. Засебни малп часопис „Ручни рад“ и извесни огледи код учитеља свакојако ће извести ову ствар на чистије земљиште. 5 | Последњих година нашло се за потребно да се наставници баво не само ручним радом већ и пољеком привредом коју имају обделавати на корпст школе и наставе. Ма колико да је све ово похвално, нама се чини, према својим посматрањима, да то не може бити од користи правој основној настави. Није то лака ствар да се један исти човек разапиње на толико страна. Нешто од тога мора. рамати или програм ишли сама настава. Лу може лежати узрок и бити повод да се меканизам очигледно наставе стално одржава или се ти наставници морају нечега осло-