Учитељ

338 школско КРЕТАЊЕ У СВЕТУ

Номинално, по имену, постоје и овде принудне мере за похођење школе, али општина готово никад не долази у положај, да. употребљава принудне мере. Потреба образовања и знања, која. је Американцу тако рећи урођена, чини, да се он и сам брине о томе, да му деца бар две године проведу у школи, па и онда, кад га невоља нагони, да децу још из рана увуче у свакодневну служоу. Сразмерно кратко трајање „дневне наставе — она обично почиње тек у 8. ипо пре подне, и свршава зе одмах после 3 сах. по подне, при чему има и пауза од ! и по сах. у подне — олакшава похођење школе и оној деци, која већ у најранијем добу морају сама заслуживати кору хлеба. — По горе поменутом извештају Харисовом, 1894. гот. походило је школу више од 3 и по милиона деце. Време, за које су деца ишла у школу, износило је за Здружене Државе просечно 4 и по године за свако дете, у појединим државама било је ово просечно време само 2 године, на против у дру“ гим пело бе и на 7 година. За потребе основне школе издато је од стране вароши и општина 1870 год., 63 милиона долара, 1894. већ 163 милиона, т.ј. готово 2, долара годишње на главу становништва. То су у ствари са свим импозантни бројеви, који објашњавају, вашто је Американац поносит својом народном школом. Школске зграде су у опште у добром стању, собе су велике, високе и добро проветрене. Овде онде, наравно, поједини разреди препуњени су ученицима, али просечно не долази више од 40—50 ђака на једну учионицу, која има 95—30 стопа квадратних и по једног учитеља. Ови бројеви важе свакојако само за средње и веће вароши у земљи: у мањим варошима и нарочито по селима владају још примитивни односи. Тамо, нису реткости учионице с једним учитељем и с 75—90 ученика, па има случајева, да су сви ученици најразличнијих доба у једном локалу, и учи их по реду један једини учитељ месни. Али пошто се Американци неоспорно јако брину о својим народним школама, о својим рађће већооја, то се може оправдано сматрати, да ће и школе на селу или по мањим местима временом све боље бити снабдевене.

По писцу, слика добија друкчији изглед, ако се поглед обрне на резултате, којима циљају америчке основне школе, и на систем и начела, којима се оне руководе. Тако поменути члан школске комисије, Харис, утврђује као резултат америчког народног школовања ово: »Похођењем школе теку будући грађани просечно ту способност, да могу читати новине са сигурношћу, да не морају срицати више од половине тежих речи; па онда научеони и добро писати, рачунати, сабирати, одузимати, множити, делити и најпростије ствари о разломцима. Уз то долази још и мало географије, која је тако важна за разумевање дневних новина.“ Тако дакле. г. Харису је, а по њему и већини Американаца, читање новина пробни камен, и доказ добрих резултата америчке основне школе. Али док би се то с једне стране могло и поздравити, нарочито с обзиром на, ужасну новинарску продукцију у Америци, дотле с друге стране основно образовање у Америци има да покаже и тај недостатак, да је огроман проценат оних, који после дво или тро-тодишњег

ЊЕ