Учитељ

20 _______РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

својој књизи: „Пе Потрексћ“ на угледан начин изражава потребу кретања у живој природи говорећи: „Како да спојим она многострука објашњења, и да представим онај огромни уџбени материјал из природе, само на једној јединој мртвој слици2 Непосредно испитивање живота природних објеката, ан су најпотребнији основи за постигнуће васпитне цељи“

„Цопфт искључиво издваја ученичке екскурзије. као једино и најсигурније средство за самостално развијање духа човекова, особито онда, кад се ученицима задају задаће из онога што су видела, чула или сазнала.

Најпосле и Гјусфелд, који је врло много путовао, вели : „Кретање у природи, при систематски организованим и "уређеним СР ИЛА објашњавање животиња и биљака под отвореним небом, у гори, нотонр рели, 6 леној ливади и тд, — ето где треба да се шири хоризонат учеников. А учитељ имаће ту довољно грађе за своју самосталност при оцењивању ученичких карактера, еклоности и врлина“

ешноће. — Из довде наведенога, сваки јасно увиђа да су ученичке екскурзије и излети неопходно потребни. Из тога може ко брзо бити на чисто и с тим, да се оне“ могу изводити свуда у свако време, и у свакој прилици. Но, није тако. За извршивање њихово треба извесних нарочитих основа, које вреди разгледати.

Пре еврга, треба имати на уму, да има и сувише много сметња, које стају на пут правилној екскурзији ученичкој. Ове су сметње донекле врло велике, али их има и врло малих, које се олако добром вољом могу савладати. Велика места и градови никада нису згодни за таква предузећа. У њима се слабо има шта видети и посматрати од онога што је сама природа створила, а да га људска и вештачка рука није ма у чему изменила или дотерала. Баште и лепо уређени паркови, кроз које се само може ићи мирно и скромно узаним стазама, или гледати кроз нарочито одређене решетке, никако нису места, која би била згодне за ученичке излете и екскурзије. Око већих градова слабо где да има велике шуме „или бар високог дрвећа, на које би се појмове могао