Учитељ

80 РАСПРАВЕ И (ланци

према човечанству, и жеља да му се помогне у побољшавању дру штвених и појединачних односа, — то је извор Коменсковог одушевљења. „Да би могли потпуно разумети и оценити овога великог "педагога, не треба да губимо из вида, да је то био човек са широким интересима п симпатијама: то је био епископ свих цркава моравске браће, богослов, философ, лексикограф, или, верније, лингвист (познато је, да му је једном изгорео ческо-латинески пи латинекочески речник, око којега се Коменски трудио 40 година), политички писац, педагог-практичар и педагог теоретичар, Да није било неповољвих животних услова, може се мпелити, да би Коменеки после себе оставио успомену или као Философ, или као лингвиста или (пре свега) као политички и релитиозни радник. Да није био „педагошки реформатор“, као што га назива један енглески писац, онда би био реформатор у друго: којој области знања. Разни утицаји примораше Коменскога да се занима педагогијом, али само широко претходно образовање, велика љубав према људима, и разноврсна животна практичност, учинише да усвоји и објави толики широки поглед на за„датке школине, какав нису у стању ни данас да усвоје многа „Цивилизована“ пи полудивилизована друштва“.

„Будући вољом божијом изгнан из своје отаџбиве и принуђен, ради издржавања, занимати се образовањем омладине, ја сам почео изучавати разне ауторе, као н. пр. Ратиха, Ренија, и знатне рефор-

маторе Философије као Кампанелу и Верулама (Бекона), — тако товори сам Коменски о почецима његових педагошких радова. Но између школе и живота мора бити непрекидна веза: „не треба учити ничему што није практично и корисно,“ — вели он. Према томе, по мишљењу Коменсковом реформа школа мора да послужи као. "основа реформи целокупнога живота, те зато се он с великим одушевљењем бављаше реформом школеком Да видимо сад каква мора бити школа по мишљењу Комен:

скота, а у исто време, волико сувремена организација школа у најобразованијим светским државама одговара тежњама нашега „идеалиста“ УП столећа.

Пре свега, Коменски тражи. да буде довољно школа за учење све деце у држави; тако зато, што је, вели он, „образовање нужно свакому“. Коменски тражи да образовање омладине узме држава у своје руке, и да за ту цељ пе жали никакве издатке. Нико више не би се могао заузимати за народно образовање од Коменскога. Он са задовољством цитира ове речи Лутерове: „ако-се на грађење: градова, замкова, споменика и арсенала троши један дукат, онда је потребно стотину употребити на то, да се како ваља образује један младић, који ће, кад постане човек, васпитавати и упућивати многе друге ЈЕ и децу.“ Кад Коменски пориче значај економије, кад је реч о образовању једног способног младића, онда како би осуђивао економију у расходима државним, кад је реч о образовању свију ! ;

Тек у течају овога века почеше се остваривати идеали Комен“ скога. Пре од свих држава отпочела је на томе радити Немачка, = вероватно зато, што се једино школом, општим образовањем и