Учитељ

ПЕДАГОШКЕ ИДЕЈЕ СВА 6 |

народном књижевношћу могло, у равједињеној Немачкој, радити на националном јединству, и на заједници некојих потребних интереса.

Понижење, које је Германија дочекала за време Наполеона, изазваше па рад многе истинске патриоте, који обратише своју пажњу на дело народног образовања, као на претходни рад за реформу целокупног народног живота.

Занимљиво је, да се у једно исто време отпочело радити и у Француској и у Енглеској, на признавању државно важности народног образовања. Године 1882. енглеска је влада први пут одредила ни· штавну дифру у 600.000 динара као помоћ народним школама, које _ су тада установљене приватном иницијативом. Године 1888. министарство Ризо-та први пут је у Француској организовало народно образовање, али тако пеудесно и недовољно, да је Француски сељак у маси бпо готово неписмен све до кобне 1870. године. Слом, који се деси 1870—1871, године био је користан Француском народу у многим односима; за '0 година од тога доба сва Француска се окити народним школама, тако, да је сад неписменост ретка појава у Фран цуској, п може се приметити само на гдекојим старцима. Исте, знатне 1870. године под првим Гледстоновим министарством отпочиње нова ера за народно образовање у Енглеској; у то време држава је коначно признала, да је дужна осигурати свима поданицима довољну могућност учења у школама, п данас, у школама Енглеске и Велса (т. ј. без Шкотске и Ирске) налази се више од милион ученика. ол 1881. у Француској и од 1891. године у Енглеској, држава је дужна да учи децу бесплатно, а сви родитељи обавезни суда децу шаљу у школу. (Обавезна и бесплатна, настава). И тако се. може рећи, да се тек последњих дана у ХАХ. веку од „маште“ Коменскога створило дело, пто само у двема најобразованијим државама у Европи. ;

Као што је позвато, у Здруженим Државама Северне Америке, троше се стотине милиона динара на народно образовање ; учење је не само у нижим, већ и у вишим школама, бесплатно. Ето, где се најбоље поштује успомена Коменскога !

Даље, Коменски је тражио, да се у основним школама уче сва деца заједно — „богатих и сиротних родитеља, дечаци н девојчице.“

„Деца не треба да се рано раздвајају, — говорио је он, — „не треба некима од њих давати повода да на себе гледају охоло, а на друге презриво“. Данас треба да пребродимо атлански океан те да нађемо земљу, у којој је огроман број школа, које посећавају подједнако деца богатих и сиромашних родитеља. Само је у Здруженим Државама Северне Америке уведен тај обичај, који изазива дивљење код странаца, посетиоца те земље.

Затим Коменскви тражи, да деца свих редова друштвених најпре поладе једну општу школу - не само ради тога, да би се еви научили, као што говори он, „свромности и увајамности“, него и. зато, да-би најспособнији а сиромашни ученици, могли без икаквих незгода прећи у вишу школу, која за народном школом долази. „Нису само деца ботаташа и знатних људи рођена за висока звања — го.