Учитељ

424. РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

12,8), код деце, која школу походе, недовољно хране. Један пак други одбор, који је накнадно био образован, изнео је, да те податке треба примити с ревервом,и да у опште није лако добити тачан поглед на те односе. Овај последњи одбор обратио је уједно и на то пажњу, да од прилике половину такве деце помажу добротворна друштва, али да ово потпомагање није тако организовано, као што би било желети, а тос тога, што разна добротворна, друштва не раде сагласно, и не стоје у вези. Требало би дакле, по мњењу овог другог одбора, створити једно централно друштво, у које би се стопила већа, друштва, која сад већ постоје, а мања да му се придруже као огранци. По том је Лондонска Учитељска Копегија и предузела оснивање таквог друштва, и ово друштво под именом: Тће Гопдоп Зећоо! Ошпега АззосјаНоп (Лондонско друштво за исхрану ђака) заиста се и основало. Већина дотадањих добро творних друштава придружила му се, преобративши се у локалне одборе његове, а где је требало основани ву и нови одбори. Потпомагање се тако уредило да се врши сваких 14 дана, и обухвата сву оскудну децу. Изгледа, да је овако централно друштво много доброга учинило. На жалост, још у почетку су се уздржала два мања друштва од стапања с централним друштвом, и тако ву се у орзо појавиле незгоде. Лажни људски пријатељи, варалице, спекулирали су на доброту публике, неовлашћени скупљачи истакли су сандучиће за милостињу давши им натпис: за децу, која умиру од глади, и одприхода ових збирака изгледа да су се мало користили они, којима су оне тобож биле намењене, ( тога је пре кратког оремена потекао предлог, да Учитељска Колегија узме ствар у освоје руке, и нарочито да на томе настоји, да се што савесније употребљава прикупљени новац. Даље, ова Колегија имала би тежити за тим, да буде непосредно заступљена у извршном одбору оног централног друштва. Енглески политички лист Чашез (Тајме) напомиње према овом, да ово ипак неће са свим уништити тешкоће, Деца, која се хоће овим да спасу од глади, нису баш увек из кућа ових сиромаха, који су или сувише стари или сувише слаби, већ је рђавој исхрани деце криво често и то, што се родитељи одају пијанству или разврату. И ако у таким случајима стане притидати у помоћ јавно доброчинство, то оно узима на се дужност бригу оних, би који по природним законима, требали и сами да се о томе брину, а којима је тако лакше одавати се пићу или пороцима, По томе дакле није баш тако лако ствар ни пресудити. Свакако пак стоји то, да се тамо, где се родитвљи већ пе могу поправити, да тамо треба доброчинству ставити на срце, да бар децу спасава.