Учитељ

СВЕ У СВОЈЕ ВРЕМЕ 488

— Нисам се ја зарекао да се нећу никад женити, него, ето, није ни било прилике... А већ, држим, неће за то бити доцкан... |

— Море, наћи ћемо ми теби прилику, само дај ти реч да хоћеш да се жениш.

И дадох реч.

Проводаџије се прихватише посла. Један ми говори о једној, други о другој девојци. Најзад изађосмо у салу, света прилично одујмило, али доста и остало. Показују ми девојке која је чија, о некој проговоре и по коју реч више. Али мени стадотне очи на једној: лепа лика, очи црне, велике, око усана јој игра осмејак.

— Чија је оно девојка, што игра до онога официра:

— То је кћи пок. попа Стевана. — А гле ти њега шта је изабрао! Не зна човек шта ваља!

Разговарасмо и о другима, али ја никако да избијем из главе ону попову.

Пред зору се разиђосмо.

+

Не сведох очију "никако. Нисам много пио, а глана ми бучи. Као у панорами, излаве ми пред очи све нове и нове слике. Али само једна остаје без промене... Будан сам, никако ми се не дрема, а сањам, сањам на јави: видим око себе све нешто друкчије него до сада. „Леп намештај у соби, па некако све чистије, светли се, а ту и — она.

У расвитак сам већ био обучен. ЈИзађох у кафану. Једва чекам да дође који од учитеља. |

Да не дуљим, рећи ћу вам да је проводаџија тога дана пре подне свршио посао, а после подне билаје прошевина.

Девојка ми се учини још лешша него синоћ. Па умиљата и весела! А мајка јој сушта доброта! Хвала ти, Боже те ми даде срећу, каквој се нисам ни надао!

— Никола, сине! Јела је јединица моја. Ја ти је дајем и срећан буди с њом! Она је добра као добар дан, видећеш већ. Само ти увек лепо с њом. Она је навикла увек на лепу реч... Бојала сам се да је дам за каква ве-

УЧИТЕЉ - 24