Учитељ

432 ЗАБАВА И; ПОУКА

па помислих што да не идем и ја, звали су ме, а и онако ми често пребацују што сам повучен, што тврдичим. Идем, да им докажем да нисам дивљак, а неће то много ки стати.

Забава беше посећена врло добро. Публика одабрана. Па и учитељи све у свечаном руху. Мене би стид како сам обучен,па сам се све држао углова, да сам у заклону. Зову ме учитељи да играм. Каква игра! Зар сам ја пристао у оно друштво 2 Готово почех себи и пребацивати пио Сам 00 Рано. ватрустио. Али ми брво дође у памет да између ових лепо обучених учитеља, ниједан нема ни онолико динара, колико ја имам дуката. Видећемо, мислим ја, ко ће боље живети; ви или ја, сад ме сажаљевате, а после ћете ми завидети....

Кад би одмор, око поноћи, поседаше многи гости да вечерају, неки пију пиво и мезете. И мене месни учитељи готово силом увукоше у своје друштво. Саставише неко лико столова. Поседаше и неки грађани са својим породицама. Мене представише онима што ми беху најближи. С почетка сам се снебивао, не умедох се наћи у оном друштву, не умем да уђем у разговор; али ме другови ослободише. Пописмо по чашту две пива, па кад они затражише вечеру ва се, не изостадох ни ја иза њих, иако сам вечерао пре него што сам дошао на забаву. Разговор биваше све живљи, час о овом час о оном. Тек ће од једном учитељ Сима упитати ме: „Бога ти, Никола, докле ћеш тако живети 2 Скомрачиш и мучиш се, као да ћеш живети триста година... Течеш паре,не знам коме. 1. се не жениш, па да проживиш као човек коју годину 2

1 би добити места у вароши , доста си био по се-.

лима“

— Је добро велиш, Симо! И ја тако мислим, прихвати стари учитељ Арса. Оно није прави учитељ, не може ни бити добар учитељ, који нема породице. И какав је живот једнога самцаг Никад се не може упоредити са, животом фамилијарна човека. Па још у селу живети нежењен, то се не зове живети!

Окупише и други. Као да су се заверили били, да ме склоне на женидбу. Из прва се осмејкивах, после сам слушао шта говоре, и најзад почех им одговарати на. питања.