Учитељ
ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ 448
Сваки Србин и Српкиња, који имају мутлко или женско дете од седам година за школу, спремају га за то из раније, сашију детету ново оделом обућу, кућу очисте исто онако, Као о каквом великом свечанику, а уд то, још нешто спреме учитељу; код кога ће први пут дете у школу отићи.
Кад то све спреме, и кад већ почне упививање деце, они онога дана, У који мисле да своје дете у школу одведу, позову код куће раније сву своју родбину, пријатеље и познанике, ва тим свештеника и учитеља с ученицима, а ако је женско дете, учитељицу 6 ученицама. ;
Кад се сви позвати код куће сакупе, онда свештеник у соби над оним дететом, које се епремило да у школу пође, очита једну молитву, „да му Бог да, здравља и воље за науком.“ Пошто се то сврши, сви честитају опу и мајпи, што дају дете да им се школује, и желе њима и детету сваку срећу. А кад се и то сврши, два ученика, обучени у ново одело,и с једном марамом преко рамена, узму то дете, један за десну, други за леву руку, за њима иду остали ученици, а ва овима пак: свештеник, учитељ, отац детета и још који од његових " пријатеља (ако је женско дете, онда пођу две три жене). И тако сви у екупу пођу у школу.
Док су у кући, а и кад почну из куће излавити, женскиње пева ову песму:
„С оне ми стране јасење,
У овом двору весеље.
Дајемо Н. у школу,
Све му се племе весели, Највише деда пл баба,“ ит. л.
Путем певају тропар Св. Саве.
Чим дођу у школу, учитељ у разреду проговори неколико речи ученицима и новом ученику, упита га за имви одреди му место где ће седити. Пошто учитељ сврши говор, отац детињи дарује учитеља једним паром чарапа, погачом и т. д, а она два ученика, Који су водили дете, по једном марамом, а остале пак ученике са јабукама и др. |
После тога људи се разиђу, а по свршетку часова новог ученика опет воде она двојица кући. То вођење траје више дана, док се нови ученик не ослободи. у
Нагомиланост деце у појединим разредима. Да је нагомиланост деце у разредима једно велико 8ло, 0 томе не треба ни говорити, и сви образовани народи теже, да то питање што пре реше, т. ј. да умање број деце у појединим разредима, отварајући паралелне разреде. Како се у том погледу У Француској ради износимо: 1885 год. било је 269) разреда са више од 50 ученика. а год. 1895. још само 99, данас је тај број врло мали. Разреда са више од 70 ученика било је 1885 год. 40], а 1895 год. било их је само 0:80], данас их нема ниједног. А како је у томе погледу код нас Постараћемо се да добијено податке о томе, па ћемо изнети један општи преглед са тачним бројем.
Велике школске зграде. — Тек се код нас поче подизање лепих велики» зграда школских, а напреднији народи већ почињу вапуштати подизања зграда великих, па подижу зграде мање. Н. пр. код Берлина у В. Лихтерфелду подигнута је скоро нова школа. од 6 павиљона, у којима је 12 учионипа. Издаци на оваке мање и одвојене зграде истина су нешто већи, него кад се подиже једна зграда