Учитељ

ДРУШТВЕНОСТ И СИМПАТИЈА 495

и сам је морао пренути из суза у смех за то, што су се околостојећи смејали, често пута баш да га наједе.

Овде је доста погодно да обратимо поглед на још нека, специјализирања симпатије. На пример: нас увек обузима гроза од страховања кад угледамо човека на ивици провалије. Кад човек види на улици коња како пада он нехотично чини извесне покрете и шири руке. Хистеричне жене врло лако добијају нападе своје болести, ако су случајно сведоци каквог сличног случаја т. ј. кад други пада у несвест; слични се случајеви јављају код религиознога заноса. Ти су примери и сувише јасни и довољни. Нарочито је вредно нагласити овде другу једну специјалну симпатију због њене чудноватости — то је симпатија, при зевању. Неоспорно је, да код створења што живе у заједници, физиолошко стање, на коме почива зевање, може врло лако у ошште на све да дејствује, и отуда осећај који се зевањем буди може бити врло лако изазаан само погледом на другога који већ зева. Исто је тако неоспорно, да са испуњењем тих погодаба, који су потребни за развиће те симпатије није дат, не постоји никакав мотив који би препречио њен развитак. Шта више јачина те особите симпатије изгледа ипак већа, него што се то из помену тога види. Но најглавнији разлог зашто скрећемо пажњу на овај случај јесте. тај, што он даје врло јасан пример о природи симпатетичне делатности, као и то, што нам јасно показује пут и начин, како симпатија прелази из првобитнога сеновнога презентативног ступња на један виши, савршенији т. ј. репрезентативни. Нека се у првом реду обрати пажња на ово: кад видимо да неко лице зева, онда се врло лепо може посматрати поступно дизање или појачавање осећаја који у нама самима претходи спонтаном зевању; а тај осећај, чим је тако симпатетично. надражен има своју последицу у симпатетичном зевању. Па онда и ово ваља приметити: Често је пута довољно да неко само помене зевање, или да опише акт зевања, па да у нама пробуди онај осећај који зевању претходи или чак да изазове и само зевање. Овде је дакле несумњиво да се помоћу репрезентације јавља и постаје тако јак осећај да прелази чак у дејство. Да би довољно“ јасно