Учитељ

502 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

Жене од „слатке крви“ “) ретко могу да подигну децу. Да би децу одржале „ваља се“ да нађу (ако саме немају) врава петла без белеге, коме треба да расеку кресту, и из ње да увате мало крви, коју треба да замесе са божићним квасцем и вином, па од тога да умесе један колачић, који треба (пошто се осуши), да носе ушивен у појасу, заједно са једном сребрном паром и, по могућности, са парченцетом злата. То све носе код себе ушивено до порођаја. Ради истог „ваља“, ако би нашли где год обојак из туђег опанка, да га подложе у свој опанак. — | Кад се буде замучила, онда „ваља“ све то из канице да повади, па колачић да метне у вино да се кисели; пошто се породи, онда она жена, која се код ње тада деси „ваља“ тим вином прво да запоји дете, говорећи: „Кад у свету нестане хлеба и вина, квасца и петлова гласа, онда се овом детету живот одузео.“ Тако три пута говори и дете запаја. Иста жена „ваља“ на оном месту, где је дете први пут ударило главом, да ископа рупу, у коју треба да метне: главу од предњег вратила на разбоју, ону сребрну пару п парченце злата из канице, онај нађени обојак и чиоду из главе, говорећи : „Земљо богомајко !.дадох главу за главу; дадох тело за тело; дадох злато за злато; дадох подлогу за залогу; те откупих роба, из гроба.“ После овога „ваља“ вратило да извади а рупу да претрпа.

„Не ваља се“ крута жена нигде на путу да замркне, јер може од нечег да се уплаши, или на нешто да нагази, па после неће бити добро, по „ону другу душу“.

„Не ваља се“ крута жена да гледа мртваца, јер ће дете да добије жутицу (болест).

„Не ваља се“ крута жена да гледа мечку, јер ће дете да постане тромо и рутаво као мечка.

| „Не ваља се“ крута жена да баца воду преко кућњег прага, јер ће после дете да балави.

„Не ваља се“ крута жена да пије воду, која јој се кроз про» зор пружи, јер ће после дете да буде разроко (врљокасто). — Због исток узрока „не ваља се“ да ко прескочи круту жену.

„Не ваља се“ круте жене да иду на свадбе, саборе, славе и др. (нарочито, ако имају још и велики трбух), јер тамо може ко лаке да их урекне. -

„Не ваља“ круте жене ни на што да се чуде, јер то, на што се оне буду чудиле, може после снаћи и њихову децу.

жу И поред свега мога труда и пажње, ипак нисам могао да дознам, које су то жене „слатке крви.“ Биће да наш народ тим именом назива жену кротку, умиљату, нежну и добродушну, која и срцем и душом воли свакога, а највише малу децу. Ну чуо сам, да народ каже за онога, кога лако урекну, да је слатке крви.

Да кажем и то, да један сличан овакав пример има и у збирци г. Тих. Р, Ђорђевића (види прву ев. „Уч'“ од прошле године), алија сам овај изнео, да се види да се и у овоме крају наше Отаџбине зна за „слатку крв.“.