Учитељ

ПЕДАГОШКЕ ИДЕЈЕ 505

(т. ј. у главноме, узев у обзир садржину и обим оних знања које мора показати нови ученик: њему се даје слобооан избор предмета). Што се тиче народних школа а, Бога ми, често и средњих завода, енглеска влада показује највеће поштовање према мислима и осећањима својих грађана. Како чудновато одјекују не само за нас, но и за грађане других континенталних држава ове речи, које је изговорио познати педагог Фич, главни инспектор женских учитељских школа у Енглеској, „Министарство просвете у Енглеској постоји зато, да новцем и свима другим начинима помаже свакоме паметном раду на корист народног образовања, а не зато, да целоме народу натура своје педагошке теорије и да расписима чешће 06јашњава кога, треба и како треба учити.“ Заиста, нигде у Европи не показује се толико много пажње иптересима и потребама појединих ученика као у Енглеској, — и у основним школама, и у вечерњим предавањима, за одрасле, и у учитељским школама, и,у тако званим „реалним школама“ и у школама за вештине. Ми ово говоримо са потпуним уверењем, јер смо ту скоро проучавали и официјална издања енглеске владе, и некоје списе, који описују наставу п школе у Енглеској, написане људима посматрачима и енглеског школског живота.

Пређимо још једном преко океана. Тамо ћемо наћи, да је, као и многи други његови „идеали“, остварена у знатној мери и ње-

гова мисао: не тражити од деце да уче оно „што не одговара њиховим природним задацима,“

Само у Америци у средњим школама дају доста слободе ученицима у избору оних предмета које желе учити; само у Америци универзитети — готово већина од њих — дају при ступању ученицима велику слободу у избору предмета, из којих желе да полажу испит. (О великим чуђењем. и са највећом радошћу читао сам пре две године чланак професора Јордана, ректора бапбога Пејапа Шлјуетвћу у Калифорнији, у коме он, описујући универзитетска занимања, говори, између осталога, овако: „пријемни испити за универзитет су средство помоћу кога се уверавамо о способностима младога човека за умни рад... Од њега се очекују озбиљна знања, добијена непрекидним радом, па ма каква била та знања, или из природних наука, из математике, из нових или старих језика; ученици са површним знањима не пуштају се на универзитет, ма из које области била та знања.“

„Ни у једној другој држави више образовање није толико приступачно свакоме, као у Америци“ пише познати професор и државни радник у Енглеској [[. Брајс (Американска република“). — Професор Харвардског универзитета (у Кембриџу) овако говори противу оних што бране једнообразност школске системе: „догод нам Свемогући Бог даје разне способности и разне наклоности, дотле ја морам сматрати да је свака једнообразна система зло.“

Ове речи ученог американског професора које нас смелошћу зачуђавају, нису ништа друго до понављање Коменскога, која каже: