Учитељ
ПРОСВЕТНЕ БЕЛЕШКЕ 595
Школски Музеј у Београду добио је још и ове прилоге за збирке своје;
Од виноградско-воћарске школе у Букову збирку свих врста американске лозе и воћњог семена: од управе монопола државних збирку свих врета прераде дувана из Фабрике монопола дувана; од удружења за увођење ручног рада у мушке школе збирке радова из слојдовог столарства и картонаже са учитељског курса; од г. П. Мирковића учитеља из Босне велику рачунаљку, коју је саставио вам управитељ; од пожешке пољопривредне подружино збирку семена од усева и збирку израде разних потковица из пожешке поткивачке школе; од г. М. Велицког учитеља модел споменика јунацима изгинулим код Београда; од г М. В. Валожића његова нова издања школеких књига; од А. Хинека и А. Крајдла из Прага писанке, цртанке, ценовнике и др-; од женског друштва „Уезва“ ив Брна у Моравекој правила и годишње извештаје о заводима тога друштва; од г. К. Николића управник завода за глувонему децу читанку и ђачке радове тога завода.
Снима овим нфриложницима и пријатељима ове просветне установе изјављује најтоплију захвалност управа Школског Музеја.
Туђу осетљивост ми плаћамо. Истрајним радом, лепим понашањем евојим, учетељи српски заслужили су љубав и поштовање свију оних који за школу маре. који књигу цене. Као знак љубави и поштовања према учитељима, служи и онако леп број чланова добротвора и утемељача Учитељског Удружења, из свију редова српских држављана, из свију политичких партија. Хвала нека, је и сада и увек свима пријатељима народне просвете, свима који учитеље уважавају п помажу! -
Колико је пријатна појава кад се какав нешколован или једва писмен трговац или занатлија сећа учитеља, журећи се да им пружи материјалну помоћ, толико већма боли, кад се нађе какав школован п образован човек, који је и положајем својим позван да буде заштитник учитељима, кад се, велимо, нађе такав човек да штети учитеље, да крњи материјалне интересе њихове. Томе се учитељи донста пису надали, нису ни веровали да то може бити. А, на жалост, и то је било!
Члан утемељач Учитељског Удружења, г. Мих. М. Ђорђевић, књижар у Шапцу, пошље, на Св. Саву ове године, учитељском збору шабачком 100 динара на име утемељачког улога за своју жену и ећер. . Новац је послао писмом, у ком, на свој начин, даје израза свога поштовања и своје љубави према учитељима. Збор учитељски примио је новац, прочитао писмо и захвалио дароваоцу пред свима који су ту били. Ади, после три дана, председник учитељског збора шабачког враћа г. Ђорђевићу новац, јер га, вели, не може примити са онаквим мотивадијама у писму. 1 .
Г, Ђорђевић се, после тога, обратио Главном Одбору Учитељског Удружења писмом. у ком је изложио зашто му је враћен новац, па вели; „И ако сам оваквим поступком учитељског збора увређен, ту увреду не,моту примити као увреду свију српских учитеља, е тога данас поштанском упутницом шаљем томе Одбору 100 динара у сребру с молбом, да моју. супругу Даринку и кћер Радмилу упише за чланове утемељаче Учитељског Удружења.“