Учитељ

УЧИТЕЉЕВ РАД У школи И ВАН ЊЕ обо

на таког учитеља љуте се, а после и омрзну га. У томе они лепо виде, да их тај учитељ или учитељица презиру. Наравно, ово не значи да еваког без разлике треба примати. Зна се кога треба примати, а кога не примати.

И у његовој кући треба да се врши еве оно, штомн у другим паметним и поштеним кућама, ако то није каква глупост, ако не шири какву заблуду, или ако то не потпомаже како сујеверје. Овде мислим нарочито на разне обичаје о благим данима — о Ускрсу, Божићу, Ђурђеву дне и о слави. Значај славе сви појимамо, те није потребно о њој говорити.

Толико о учитељу као угледном домаћину.

Учитељ као човек.

Учитељ и као човек мора бити свима осталим људима пример лепог понашања, доброг владања, озбиљног достојанства и узорне карактерности. Краће речено; треба да буде својој околини пример човечанских врлина, — да им буде узор.

Учитељ као човек, прво и прво, не сме бити одан никаквом пороку, нити сме имати каквих крупних мана, јер то не личи ни обичном човеку, а камо ли једном учитељу, који мора својој околини и својим васпитаницима служити за углед. Такав учитељ не може имати ни оног потребног му ауторитета у очима народа.

Учитељ не сме бити кавгаџија ни убојица, јер и то не дбликује једном учитељу. 'То га може изложити јавној порузи и подемеху. Он, као паметан и интелитентан ч0век, све што има с ким да расправља, треба да расправи лепим начином, јер и пословица вели: „Лепа реч гвоздена врата отвара“. А Његуш каже:

„Коме сила у топузу лежи, Трагови му нечовјештвом смрде“.