Учитељ

РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

каже: „Ка а полза брате мо аце ко вђру иметђ а дћлљ же не иматљр бда можетљ само вђра спасти его 9“

Учитељ као грађанин.

И на учитељу, као и на сваком грађанину, постоје извесне обавезе и дужности према општини и држави, које он као члан тих људских заједница мора да врши и да сноси. Те обавезе и дужности јесу: служба у војсци, плаћање пореза и осталих државних дажбина, покоравање земаљским законима и т.д. У где којим великим и богатим државама учитељи су ослобођени од некојих ових обавеза, али у нашој маленој Србији то није могуће, нити ми то тражимо. На против, учитељи, као интелигентни људи, свесни свог грађанског положаја, свагда савесно и усрдно. врше све ове дужности.

Сем ових, тако рећи, физичких па финансијскиг обавеза и услуга које учитељ чини својој општини и држави, има он према њима још једну моралну дужност, а то је; да се интересује њеним животом и напретком, да прати правац њиховог развитка, да их у томе потпомаже, да распитује за услове напретка и да сазнаје узроке њиног назатка или застоја, и да уклања све што смета њиховом правилном развитку. Учитељ, као и сваки грађанин, хоће неће, мора о томе водити рачуна и ово радити, јер у животу и срећи општине и државе, налази се и његов живот и његова срећа. Он не може бити од њих изолован те да га се не тичу. На послетку, учитељ, као и сви школовани људи, дугује народу ово старање о држави. За што народ плаћа и издржава толике школе2 Ваљда не само да ми постанемо господа, него да га нечему научимо, да му нешто помогнемо и олакшамо, да му покажемо пут и начин да и он лакше и боље живи. Најкраће речено: да види од нас користи.

Учитељ, као грађанин, мора по могућству помагати све патриотске, културне и хуманитарне установе и књи-