Учитељ

РУЧНИ РАД И ПОЉСКА ПРИВРЕДА У ОСНОВНОЈ школи 595

лешци у листу „Ручни рад“ бр. 2. од ове године, по којој наставник једва иг радионице пзони ученике — буду уће учитеље! Искуство нам сведочи, да се сувише интересују за такве ствари само они, који су склони да запоставе. сувопарно знање и учење, које мора бити регулатор тих претераних тежња и погледа. Радоваћемо се, ако нам бар не буде потребно доказивати од свих мислених раденика од незнабоштва до данас наглашену истину: да је знање васпитачу потребније но икоме! Није нам ово потреба доказивати, ако нема следбеника оно мишљење једнога нашег профевора В. Школе, тде у извештају о Учит. Школи

вели, како учитељима за њихове мале ученике“ и не

17: треба много знања; управо, треба учитељи да знају мало више од њиг!.“) Они, који би занат претпоставили осталоме, свакако ће кад ступе на посао учитељски више бриге поклањати занату који су изучили и којим се може пропарадирати као с новином дотле не виђеном, превиђајући главне основе васпитања и образовања омладине школом. Ма колико да се у теорији другојаче жели, у практици у већим случајева биће оважо. У једноме селу имали смо се прилике уверити, да апсолутно нико није ценио рад једнога учитеља, који је већи део времена трошио на прављење Ђерзонових кошница него на своме главноме послу, те је тако, пун магловитих идеја хтео пошто по то за кратко време створити од својега, села Елдорадо, на супрот разумном газдовању околине, која за, љубав пчеларства и других узгредних грана, не напушта своје главне: и неопхдне привредне гране...

(СВРШИЋЕ СЕ)

„Просветни Гласник“ за новембар 1885.