Учитељ

566 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

моћна, али није баш ни немоћна. Да није школе прогрес човечанства би ишао сасвим друкчим темпом и другим правцем, |

Није нам овде задатак — а и далеко би нас одвело да износимо све разлоге који су у тој борби изношени за и против школе и учитеља. Рећи ћемо само толико, да је победило мишљење за школу и учитеља из ових разлога: Што родитељи немају довољно времена ни потребне спреме за учење и васпитавање деце. Што породица васпитава више узгред, згодном приликом; а школа то чини по извесном плану и системском реду утврђеном на основу познавања човека и закона душевног развића. Што дете идући у школу упознаје свет и друштво у мипијатури, што му је потребно за будуће управљање. Што школе дају подједнако образовање свој деци, т. ј. свима будућим грађанима једне државе. — Оставимо, за сада,. прошлост историји, па пређимо на садашњост.

Учитељ за евоје делање има у главноме два поља — школу и јавност. На првом пољу јавља се као учитељ, а на другом као човек и грађанин. Према овоме, учитељ има двојаке дужности -— учитељске и грађанскочовечанске; а тако исто има и права двојака — чиновничка. и грађанска. Истина, оваке исте дужности и права имају и сви остали чиновници, али и у том погледу је између нас учитеља и њих велика разлика. Разлика је у томе, што су учитељи у таком — може се рећи срећном и несрећном — положају да се од њих с правом иетражује и очекује више рада у јавној служби. Што се други чиновници и сами мање примају тих јавних послова, него учитељи. И, што се од некуд од других чиновника мање истражују и очекују те јавне дужности. Сви се апели на првом месту управљају на учитеље, па на професоре и свештенике, а господу: судије, официре, докторе, инжи-

њере и полицијске чиновнике — заборављају.

.