Учитељ

612 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ |

Свеколика Селцвамова заслуга за овај метод по речима истога аутора страна 28., јесте у томе: „што га је у Немачку пренео иту одомаћио“ јер „недостатке метода није поправло“.

Граундер је пошао корак напред. За њега се одмах на идућој, дакле 29. страни вели ово: „Он се истина држао Жакотова начела, да се мора полазити од целине, т. ј. од реченице, Но за оваку реченицу није њему требао цео чланчић, цела басна пли причица. Он је нашао да је за ту цељ довољна једна реченица, што је могуће простија и слободнија од Фонетичких компликација, које налазимо у реченици како акототовој, тако и у Селцзамовој. На, ову прву имале су се после наслањатћи друге, а то све према начелу о постопености: од лажшега ка тежем, од сложенијега ка простијем. И тако постаде нормална (основна) реченица“, |

Ну Кремер пође још даље. Он са свим јасно попмаше, да јен најпростија реченица као основа анализе за почетника одвећ тешка, те стога и „место реченица узе он за полазну тачку наставе у читању речи и то имена ствари“ (исто дело страна 30), па се на тај начин ето и дође до садашњег аналитичко-синтетичног метода, са основним речима, који је и познат под разним пменима као: Фербални, Кремеров, Фогелов, лајпцишки, и т, 46

Кремеровим проналаском аналитичко-еинтетички метод достиже врхунац свога развитка, с тога и није ни мало чудно, што му се у последње време клања цео педагошки свет, клонећи се и напуштајући вољно но не и безразложно како, стари а злогласни и преживели метод срицања, тако и сам Стефанијев метод, с којим се овде такође морамо упознати.

ж

Стефанијев метод — назват по Стефанију савременику ако товљеву и школском саветнику у Баварској, 1761—1850, — строго

узев и није ништа друго до рођени, нешто старији али потпуно крњи_

брат Какотова аналитичко-синтетичног метода, јер му не достаје равна половина за успешно увођење у саму суштину писменога говорења. — Ово је најглавнији и у исто време најкобнији недоста_ тав његов по судбу његову. Целокупност његова, опет, најбоље се илуструје другим му именом, т. ј. именом: метод искључиво синтетичког зглашавања, како се он иначе зове, а које му и јако доликује с погледом на саму суштину његова, извођења.

Да је ово овако, да т.ј. Жакотов аналитичко-синтетички И Стефанијев искључиво синтетички метод, у ствари и нису ништа

ја 3

ла зави а