Учитељ

680 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

тељ Француски који има дете на школовању у Енглеској, примио дете енглеско себи, а енглески родитељ опет примио себи Француско дете, те би на тај начин трошкови били врло мали. Само би се у томе случају пазило на то, да деца буду истих година, пола и истих социјалних прилика. ~

„Матта е фатто“ одлично уређивани часопис: за игијену и васпитање деце, који излази у Милану, расправља у једном од последњих бројева веома занимљиво питање: Је ли потреба, да деца мепрестано седе 9 школи за време предавања

Већ је више лекара писало о овоме питању школске игијене, а међу осталим и Ру. ВопетеЏљ директор итијенског завода у Флоренцији. Прошле године штампао је језгровито написану расправу о школским клупама, па је том приликом истакао и ово. важно питање: Је ли збиља нужда и потреба, да школска деца при школскоме раду седе целе године» — Не би ли било боље, да неки део дана у школи стоје крај својих школских клупа, а остали део дана да седер — Ко је увео тај обичај непрестаног седења» — Није ли се тај обичај сачувао још из оних старих времена, када је одлазак у школу сматран као казна; када је школа била место мука, место обећаних патња, за непослушну децуг Готово да тако мора бити.

Џа ко ће нам одговорити боље па питање: Је ли угодније и боље седење у школи од стајања него сама деца. И зато су пријатељи школски ислитивали и поједину децу и читаве разреде уједно, и увек су добијали један и исти одговор: „Милије нам је стајање!“

Џа имају ли разлога за то та деца2 Веле лекари да имају, и то много. Положај је код седења патологичан, о томе нема говора. Код седења тело није исправљено него погнуто у више делова, а то деци после дужег седења смета и боли их, док је код стајања куд и камо природније држање тела, па зато и угодније и милије детету. Крв умереније и природније оптиче по телу код стајања него код седења. Лакше се и пише стојећи, а тада и мисли теку брже и правилније. То су опробали они, који много пишу. И сам овај лекар вели да јето на себи опробао, и зато увек пише стојећи, те је зато и прав и здрав, и доживео је већ седамдесету годину.

Кад се дуго седи и пише, увек се осећа неодољива, потреба, да се устане и протегле удови. Деца ту потребу исказују немирноћом, непажњом и мољакањем да иду на поље, а то само с тога да се мало разоноде.

Па она гомила несташне деце која после часова школских јури улицом као бујица, вичући и играјући се, шта је друго, него