Учитељ

ЗАБАВА И ПОУКА

ЗАБАВА МИ ПОУКА

Ири

698

ПОГРЕШАН РАЧУН

ПРИПОВЕТКА ИЗ УЧИТЕЉСКОГ ЖИВОТА

Другови емо били ја и Владимир од првога разреда Учитељске Школе. Другови смо по томе, што смо се учили у једној школи, а ван школе нисмо се готово никад састајали, ја сам имао неколико добрих и искрених другова, с којим сам се помагао у раду, један другоме смо били увек у свему на руци. Ако којем не достане трошка, зна поуздано да ће наћи позајмице у другога, у онога који има. Један за другога учинио би највећу жртву. Кад се учи, учимо заједно. Добије ли се прилика да се провеселимо, опет смо заједно. Да сам имао браће, не бих могао волети их више, него што сам волео поједине школске другове своје.

А Владимир беше ћутљив, готово увек суморан. Није марио за друштво, па су се и другови клонили њега. Нико га није ничим изазивао, али је слабо ко пристајао с њим. Био је сиромах од куће, издржавао се све послуживањем; учио је потешко, па ни у Учитељској Школи није имао благодејања. Знам да је у последњој години Учитељске Школе имао једну кондицију од 16 динара: то му је био сав доходак. Од тога је живео, јер му тешко беше и тада послуживати. (вакако да је то и био узрок његовој суморности. Ја сам га жалио, и у два-три маха покушао сам да му се приближим, али ме он својом хладноћом одбијаше, дајући ми јасно на знање да не мари за моје пријатељство.

Такав је био и према осталим друговима.

И ми смо, као и сви ђаци, једва чекали да свршимо школу, да нас прогласе за „зреле“ људе, да станемо на