Учитељ

ЗАБАВА И ПОУКА "605

другова; оговарали смо пређашње професоре своје итд. Једном га упитах:

— Бога, ти, Владимире, што си у школи био онако ћутљив и повучен“ Свима си нам био туђ; избегавали смо те, јер ниси марио за нас; жалили смо те, јер смо те волели. А како је лепо што си сада друкчији!

— Нисам никад био пакостан, али ми је било криво кад видим да неки имају више него што им треба, а ја сам био у свему оскудан. Учио сам и служио, мучио се и надао, и — хвала Богу! — сад имам што ми је најпрече, и моје су потребе једном подмирене, а е тим је дошло и друго расположење.

Окрете разговор на друго.

»

У Владимирову селу познат је домаћин Ранисав Симонић. Имање му је много веће него што стиже задруга његова, да огради. Доста земаља даје на пола. Има и своју механу, коју сам он држи. Он је управо и бавио се само тим послом. По ваздан је код механе са једним момком. Вечером је обично одлазио кући. Ја сам га познао кад сам први пут био код Владимира; ручали смо у његовој механи. Код њега је Владимир био на храни. Кад није код школе, онда је у механи. Кад окупе јесење кише и зими, по рђаву времену, кад се не може никуда из села, учитељ сеоски, особито ако је један, куда ће него у механу.

Ранисав је увек лепо предусретао Владимира. Он је био и школски одборник: У питањима која су се тицала школе и општине били су једнога мишљења, слагали ву се у оцени људи. Шта је требало више па да се ова два човека, који су сваки дан ручали и вечерали заједно, спријатеље2 Али било је још нешто што их је још јаче зближило. Ранисав је имао кћер девојку, за коју би како је он мислио, Владимир био прекрасна прилика. А