Учитељ

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ 641

слична удружења у провинцијским градовима. Од септембра 1897 год. до маја 1898 год. друштво је приредило такве вечерње забаве у 34 сиромашна краја Лондона, и њих је сваке недеље походило око 300 деце.

Друштво је имало у почетку да се бори са многим тешкоћама. Требало је наћи зграду, руковаоце игара и новчана средства. Но зграде, огрев и осветлење уступиле су им школе. Нађени ву и бесплатни руковаоци игара, добивени су за те вечери и добровољни прилози, а веома је припомогло тој установи што су учитељи-це участвовали, посветивши им своје слободно време. За посећивање тих вечери тражило се да је дете уредно походило школу.

Забава почиње обично око 6 часова по подне. Кад се искупе сва деца, онда се деле на групе са обзиром на то, која ће деца које игре да играју — да ли ће да играју тихе, мирне или шумне игре. У једној соби деца разгледају књижице са сликама, у другој приређују опште игре, у трећој ређају дрвца, коцкице или решавају загонетке и ребусе и т. д. Девојчице најрадије играју лутке. Најживље се игра у гимнастичкој сали; ту се играју лопте, скачу, рвусеит.д. У једној учионици уче децу како да граде играчке од сукнених парчади, свиле, вуне, хартије, парчади плуте ит.д. Деци је највеће задовољство слушати приче, које им прича један од руковалаца игара. Кат-кад приређују се позоришне пред= ставе, на које долазе и родитељи заједно са депом.

Пошто је друштву ва приређивање вечерњих забава циљ, борити се противу опасности и саблазви, које деца чују на улици и науче, то се дозвољава да на те забаве долазе и она деца, која су већ севршила школу. Ето и на тај начин школа може да указује свој морални утицај и на ону децу, која су равним околностима принуђена да самостално варађују себи насушни хлеб. Та старија деца често управљају играма својих млађих другова.

Трошкови на те забавне вечери нису велики. За осам месеци утрошено је просечно по 1'50 динар на лице. Што је трошак тако мали, има се заблагодарити. богатијој клави на њиховим добровољним прилозима (књиге са сликама, равноврене играчке, лутке и т. д.).

Забавне вечери лриређују се. једанпут недељно или у две недеље, према, приликама, између 5 и 7 или 6 и 8 часова у вече.

Који је ма једанпут посетио те забавне вечери, добио је уверење, да је то једна, веома корисна установа за сиромашну децу. На овим забавним вечерима, сиромашна«деца колико толико забораве на своју жалосну околину, као и на све своје патње, невоље и оскудице, да њихов бедни и неутешни живот те су вечери светли и топли зраци. О, да вам је видети, са коликом се радошћу очекују те вечери и како трајне трагове остављају у животу те бедне деце!

С. Се Н.

Утицај варошког живота на децу“ — У 12 броју часописа „ВИдпле=хет“ (ХХУЦ год. штампано је интерезно писмо једнога педагога, који истина, понавља стари, но веома користан захтев, по коме је неопходно потребно научити дете да се користи својим чулним органима. У самом почетку учења, вели аутор тога писма, може се лако уверити, да се међу новајлијама, који први пут ступају у школу, налави велики број деце за коју се са правом може рећи, да ву до поласка у школу била и слепа, и глува. Слични утисак добија учитељ

»

ж Прилог чланку „Ученичке екскурзије“. Овеска за јан. и Феб. 1899 г. Преводилац.