Учитељ

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ ' 645

веће деце, која је са стране код нас донесена, али се све више и више одомаћава, јер на први поглед доиста изгледа да је подесна за дечје здравље, а у ствари је починила много зала дечјем телу, а по неко и поништила. Та је играчка ска= кање преко конопца (шнура). Покушаћемо, да докажемо штетност ове по изгледу невине игре тим пре, што је она унесена у програм наших основних школа.

На првоме месту она шкоди дечјој стопали. Трајно скакање преко конопца, које траје по неки пут 2—3 часа, шири и спљоштава стопалу, истерује чланке и појачава утицај затегнутих подвевица које многа деца носе на своју штету.

После стопале долаве на ред пљућа, којима шкоди ово непрестано скакутање, јер је са свим појмљиво, да прашина коју деца дижу скакањем и удишу је, не може никако бити угодна плућима, сем тога многа се деца прегреју вкакањем и веома лако подлегну болестима које долазе од навеба,

Непосредно шкоди ова игра систему варења. Често се дешава, да деца после многог скакања изгубе апетит, туже се после сваког оброка на болове и надимање желуца; она се суше, уморна су и бев моћи и живости. Сем желуца могу и црева да оболу опасно, а по некад и да се завежу, а то је, као што је познато, врло опасно разболевање. Овакви су случајеви и изазвали пажњу лекара на игру са конопцем.

Сем свега овога утиче ово скакање и на сам мозак.

Гвожђе и челик честим слабим потревима мењају свој унутарњи строј и постају крти, а колико ли тек мора бити мозак поремећаван непрестаним кралким потревима, !

Честим трескањем стопала о тврд под при скакању, осећа се утицај на два места: прво као бол у хретинажа, а друго као бол у глави, дакле се опажа. као непријатно овећање баш на оним местима, која одговарају мозгу и мождини.

Као што младоме стаблу, које се дневно по више часова дрма, не може бити угодно за његово напредовање и растење, тако и скакање преко конопца, не може да потпомогне нормално развијање мозга и мождине. ;

Доказано је, да честим потресима мозга при скакању преко конопца, може: да наступи оболевање мозга, које се показује у заступљености чула и расејаности; деца су ова мирна, нестало је њихове пређашње веселости и мајке се радују што су им деца тако тиха, а не знају каква им се опасност спрема, којој. они доцније, кад је уоче, траже узрока у свему другом, а никако у безумном. екакању преко конопца.

Нар. Здрав.

Пазите на децу! — Деца могу у несташлуку и неупутној игри да осакате једно друго, кад се не води довољан надвор над њима, Д-р Сајдељман нашао: је по болевничким књигама универаитетеке очне клинике у Бреслави, да је било 223 случаја повреде очију услед којих је наступило слепило, Од тих повреда. 20 од сто нанесене су дечјом лакомисленошћу. Ово су били предмети, с којима су при игрању учињене повреде : нож (7 пута), виљушка (3 пут), јексер (7 пута), макаве (4 пута), светлост (1 пут), крижуља (2 пута), капеле (7 пута), барут

45) пут), шестар (1), праћка (2). Намерном пакошћу проузроковано је 12 од сто ослепљења, и то: ударцима са песницом (10 пута), камењем (2), мотком (2), штапом и бичем (5).

ТУ једној другој статистици дошао је д-р Ландсбергер до исто тако жалосних закључака. Он је нашао, да је губитак вида код деце дошао у 20 случајева услед несташлука, а у 8 случајева од пакости. Кад човек погледа ову та-

УЧИТЕЉ 88