Учитељ

УЧИТЕЉЕВ РАД У школи и ван ЊЕ 574.

теља, колико и у школи. Народ учитеља више цени по раду ван школе, по понашању и карактеру, него ли по раду у школи.

Многи школовани и нешколовани људи, па и многи учитељи, погрешно мисле, да је учитељева дужност само да одетоји прописано време у школи, и да пређе одређени програм, а да их се ништа не тиче, шта је и како је око њих; да их се не тиче туђа ни заједничка невоља; да их се не тиче добро ни зло њихове општине ни државе. Такви учитељи мисле да им је сав свет у њима самима. Они све мисле и раде полазећи од себе и закључујући собом. Може се рећи да такви учитељи не знају потпуно свој велики позив.

ТШПто тако мисле нешколовани људи није ни чудо прости су. Ну чудно је што има и школованих људи који тако скучено мисле о учитељској дужности. Али не, ни они не мисле овако истински, из убеђења. Знају они врло добро свеколику дужност учитељеву, али по некад имају рачуна и разлога да овако мисле, говоре, па баш и да на вилу траже. Што пак неки учитељи овако мисле о својој дужности, има више разлога и узрока. Ти узроци су: код неких неспрема, код неких нехатност, код неких слабост карактера и малодушност, код неких себичност и материјализам, а код неких комодитет.

Учитељ ван школе јавља се као домаћин своје куће, као човек, и као грађанин. Да видимо најпре какав треба да буде

Учитељ нао домаћин. У

= Учитељ као домаћин треба да буде за углед и пример својој околини у сваком погледу. Па како се обично женидбом постаје прави домаћин, учитељ не треба ни да се жени докле год не постане зрео човек, и дође до такве

плате, да може као домаћин пристојно живети, и своју