Учитељ
ИЗ НАРОДНЕ ПЕДАГОГИЈЕ #18
тлом, метлом; да им се чешто ушива на њима самим: — јер неће да порасту. |
Први залогај, који породиља, после порођаја мете у уста, „не ваља“ да поједе, већ „ваља“ да га остави под главу детињу, те да би после дете свако јело радо јело.
Ако се дете роди младог месеца, биће младоликасто; а ако се роди пуног месеца, биће и оно пуно. |
„Ваља се“ мало дете метути у дубак пре четрдесет дана (од рођења), па ће пре да пође.
„Ваља“ мало дете да понесе опанке пре године, па се неће убивати.
Кад коме дође породиља с дететом (новорођенчетом) први пут у кућу, овај (или ова) „ваља“ да да детету неко јаје. — Ово се „ваља“ ради здравља детињег. [Да детињи живот буде без краја као љуска на јајету].
Ако би хтела мати да јој дете много не плаче, „ваља. се“, да га после порођаја не задоји за 24 сата.
Да се мало дете много не погани „ваља се“ прву поган бапити му у свињад.
Кад се дете први пут у животу шиша „ваља“ да седне на преврнути бакрач, да би му коса била црна као чађ на бакрачу.
„Не ваља“ малом детету да се заплећу чарапе, јер ће после у идењу често да се сплеће.
Ако мало дете неће да спава (нема сна), онда му се противу тога овако баје: Дува ветар преко: високих гора, широких поља, великих вода, класатих јечмова, танких конопаља, коренитих кукуруза, роднога воћа, грозних винограда; дува ветар преко: лисица, курјака, зечева, медведа, срна, јелсна, оваца, коза, коња, говедћ, кокоша, голубова, сеница, препелица, кукавица, јаребица, сврака, врана, чавака, славуја, крагуја........ ; дува ветар преко свега п свачега, док не додува сан Бого дан нашем Јови (или већ како се буде звао)“. — Тако три пута.
Да се жени поврати изгубљено млеко „ваља се“ да окуси од оних троја (мрвица), што по неки пут могу да се нађу крај бунара или кладенца.
„Не ваља се“ деца да мокре по путу, јер ће да иде дим на њих. — „Не ваља се“ деца да окрећу запаљено дрво, јерће да мокре под себе. — Деци, која мокре под себе „ваља“ ово творити: Кад дете заспи ваља га три пут окружити метлом, говороћи: „Ви клети, ви проклети, што варате нашег (по имену) да под себе мо-