Учитељ

664 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

тих представа помоћу ранијих и старијих, то је аперцепција. Према овоме успех наставе зависи од вештине како ће се круг мисли у души ученичкој спремити, да би могао у се примити оно што му се као ново даје; а зависи још и од тога, како ће се удесити оно што се као ново даје да би се лакше могло спојити са старијим представама и тако образовати једну целину.

1. Једнога ученика питаше професор о току морских струја и о узроцима њихова постанка. После приличнот“ мучења и натезања ђак рече: да не разуме ни шта је планиглоб ни зашто тако карта о дувару виси. Овде је дакле био потпун прекид између новога знања и учења. и старих представа из географије, на које би нове представе требало да се наслоне. Значи да није било у своје време перцепције, па е тога сада не може да буде ни аперцепције. Чим овакав случај наступи, ту се мора стати. Провала између перцепције и аперцепције мора се попунити новим представама пугем перцепције.

2. У једној школи рекоше ми ђаци Ш р. на испиту да Морава извире из Дунава. А и како би друкчије могло бити, кад на карти Србије обешеној о зид, Дунав беше горе на северу а Морава се отегла одозго на ниже преко целе Србије» Ко је још видео да вода тече одоздо на више, уз брдог! Мепит је из земљописа био брзо свртен. Деца су преко године сама учила земљопис са карте, не имајући ни ручне књиге, а и учитељ им апсолутно. ништа на карти није ни показивао ни објашњавао, (јединствен али истинит пример).

3. До мога [р. беше одмах учионица Шр. У њему рађаше стари учитељ М. вредан као мрав, али се већ беше преживео. Излазећи из своје школе и пролазећи поред врата његових, чух страшну вику и писку. Отворим врата и уђем у школу да видим шта је. Несрећа! Учитељ се чупа за косе и хуче држећи прут у рукама, а један сиромашко, ђак, у издртом руху, цепташе као прут.

— Шта је, ако Бога знатег упитах ја.

— Овај несрећник не зна колико има гроша у 60 пара ! одговори ми учитељ.