Учитељ

746 ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ

без обвира на поље, а за њим јури мати вичући, како ће га она ипак довући у школу и донети конопац за продужење започете продукције,

Дужина дана и ноћи може се у свако доба израчунати, ако се узме сахат који правилно ради. Број сахата у који сунце излази помножи се са бројем 2, и тим се добије дужина ноћи, а када се помножи број 2 са бројем сахата у који сунце залази добија се дужина дана. ; :

Путовања градских школа у Цириху. — Према извештају централног школ. одбора предувимале су градске основ. школе у Цириху у 1897 години 87 путовања школских. Ученици су пробавили два дана на путу, а било их је 4.945 ва 239 учитеља и 619 пратилаца, свега дакле 5801 особа. Од укупног броја ученика није путовало само 18:80|, и то, неки због болести, неки због телесних недостатака а некима нису родитељи дозволили. Трошкови путовања износе 18.881:60 дин. од којих су сами учасници приложили 16.018-10 дин. а држава је дала остатак.

Школске ђачке књижнице у Русији. —- Године 1890 било јеу Русији вамо 50 школских књижница а данас их има преко 8500.

Нова врста средњих школа. — У Француској се саставило једно друштво од одличних стручњака под председништвом Н. ПезтоНиз-а у циљу оснивања нове врсте средњих школа. Тај би завод имао два одељења ва по три разреда. У првом одељењу учили би се: нови језици, земљопис, историја, математика Физика, хемија и природне науке. У другом одељењу учили би се остали предмети по избору ученика према њиховом будућем занимању.

Скупштина Савеза хрв. учит. друштва“ -- ванредна —- држана је у Загребу 4(16) марта ове година на којој је расправљано питање о конвикту у Загребу.

Хартија место таблице, — У Берлину су учинили покушај да у 1 равреду осн. школе место данашње таблице употребе хартију и плајваз, или хартију и перо, па су према там. извештајима покушаји веома добро испали и сад се тај посао продужује пи у другим школама. ј

И код нас су учитељи чинили покушаје у овоме и сви се из реда хвале, како је у свакоме погледу боље писати плајваздом на хартији него на таблици,

Руси о реформи календара. — Лав Толстој пише у Н. Врем. ово: Сви дз образовани Руси слажу у овом: 1) да је јулијански календар астрономски нетачан; 2) да је грегоријански календар уз разлику од једнога дана у више од 4000 година, тачан, једноставан, згодан, и пре свега уведен у целом образованом свету; 8) да св неприлике у које долази Русија, употребљавајући јулијански календар, показују не само у саобраћају са иностранством (у трговини, индустрији, међународним односима) већ иу унутрашњости у Финској и др. покрајинама западним где се употребљава грегоријански календар; 4) да са 29 Фебруаром (по старом) 1900 год. расте разлика међу овим календарима за један дан (18 дана, место 12) ради чега биће неприлике још веће, и с тога предлаже да се што пре приступи изравњавању јулијанског календара, Како је и у нас јулијански кален· дар, то је ово питање важно и за нас,

Духовит школски одборник. — У једној школи у Хрватској држао је ових дана школски одбор своју седницу. При крају седнице устао је један од-