Учитељ

74. ЕЊИЖЕВНОСТ свога основа у умору дотичних живчаних влакана. Зато се може рећи: бело постаје од једновременог дејства разнобојних зракова, а црно настаје са престанком сваког осећаја, боје. Отуда ваља, запамтити, да су за наше око, па дакле и за нашу свест бело црно, као м све нманов од сивога, што између овиг леже, мето тако прости, квалитативно сасвим одређени осећаји, као и остале боје, зашто се у обичном животу с правом рачунају у боје, и ако их у спектру нема. Оне се употребљавају као представници светлости и таме, али их не треба с тим изједначавати.

Сваки осећај вида садржи истовремено и осећај простора, као неки — рекли бисмо — трећи елеменат т. ј. ехстензитет, што значи, дата је форма, облик или вид у коме се имтенацтет и квалитет са најразноврснијим финесама тросторно сређени у т. 36. видном пољу. Ми не можемо опазити оком форму или вид протезања без светлосна надражаја ; не можемо опазити пиканву форму, никанав простор жао такав, без боје, нити какву зод боју без површите, дакле која не би била буди како формирана. пили у простору постављена. Те и ако је даље образовање представе о простору везано'зе више психичке радње, ипак је већ у боји и светлости исто тако, као и у локализацији, дат елеменат њен.

Осећаје светлости и боје тражи често тон. Умерена јачина светлости, просте засићене боје, дејствује сама по себи пријатно, а сувише јаки светлосни надражаји, дречеће пресићене боје — непријатно. Прајер у својој књизи „Детиња душа“, стр. 6. помиње дете од 28 дана како се смешило на ружичасту завесу, што је мирно висила. Правило је да тон у овиг осећаја не узбуђује никакве јаме зажтеве. Према томе овде видимо почетак Естетичког осећања, чије је даље образовање наравно, везано за више пеитичке процесе.

Прим. 1. Овде морамо прећи преко веома заплетених закона о мешању боја, њиховој сармонији и дисонанцији, Најважније о томе налази се у: Рћузјојорчвоће Рзусћојогје од Уупи-а, и потпуније

у Рћугтојорчвеће Орбк од Неђићоје-а. Осим тога у опште о осећају.

вида препоручујемо: ЈЕ. Ље Соте: Тре Ђећте топ бећећ. Туеттаћоте илав. Вуфђотћ. 54. Ва; Неттат Напађ. а. Рћузио. ПТ Ва. 1 ТМ. Затим, Кћеђтатп : ГЈеђеу деп. ођјесџет, Атђиск ; Уујпоб: Реге. „Рзусћо!; „Усћоретћамет : (Јеђет даз ећет. ита. Ффе Катђећ ;

Шрим. 2. Од већег су интереса појаве т. з6. слепила. према бојама или далтонизма. Има људи — чиј број, по тачним статистичким подацима, износи 5—7%, једног народа — који различите боје не моту да разликују једну од друге, већ их мешају, и то ве-

: 1 5 :