Учитељ

| |

Ано некоме кажемо за што смо дошла, неће нас пттали. А у настави је боље, да дуг ученични за, све пита“.

Овако мишљење и учење г. Ј. М. скроз је погрешно и нетачно. Свака је мисао у њему погрешна, и не би се могла одржати пред критичком проценом са гледишта, психолошког и педагошког. Ми бисмо били захвални т. Ј. М. кад би нам показао ма и једнога од бољих писаца, који био овоме питању мислио овако као и он.

И кад се овако уче учитељски приправници у школи, у. теорији, онда није никако, чудо што после ти приправници у практичном раду у школи место да предају као што треба, они млате празну сламу. До душе на ово се и сам г. Ј. М. жали. На стр. 28. поменуте књиге под 5. стоји наслов „Почетак из далека“. Ту налазимо овако из-_ лагање : „Један“)је приправник пцмао да предаје о домаћим животињама. (Он је толико био развезао разговор о дивљима; да је једва дошао до питомит. Овде пма две трешње. Једна; је, према начелу поступности: што се ишло од даљеза ближему, од непознатијеа познатоме. Друга је, према намелу штедње ч прибирања духовних моћи на један предмет.

Друг је имао чланак из Читанке „Не ључите животиње“. (Он је развезао тако дуг разговор о домаћим животињама, да је једва стигао да исприча причу о Максиму. До читања пије ни дошао. Дакле није дошао до онога што је главно; а све време од три четврти часа провео је у ономе што је споредно, и сувише споредно, тако, да овде иде до непотребнога. (Ова се грешка може опазити у млоша. Метода за развијање (тевристимна), без поговора, најважнија метода нове школе, навлами млоле на овај грех. Мисли се да је свани радовор жевристична метода, ч онда се лако и често упуштају у дуг разовор, и не сумњајући да је то „млаћење празне сламе.“ |

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

-4р >=

%) Курзив је наш.