Учитељ

'866_ РАСПРАВЕ КМ _ЗЛАНЦИ_

Што нам не каже о чему ће нам предавати, те бар то да знамо 2

Ово предавање, овако како је написано, из основа је погрешно. Оно не би могло бити ни примљено као предавање у модерним педагошким школама.

~

Да станемо овде. Ако је за корист, доста је. Ко је хтео да нас разуме, могао нас је већ одавно разумети. Почевши да говоримо о формалним ступњима у настави, и свршивши најглавније о првом ступњу

љу ми смо се хотимично оволико на њему задржали. Радећи и сами с децом у школи, и гледајући више од 20 то„дина како се по нашим школама „млати празна слама“ "са неким „питањима за развијање“, где им није место, нама је више од сто пута овако наопако рађење изишло на врх главе. Што је најглавније, готово свакад кад смо год повели разговор е којим од наших „педагога“ о апсурдности и глупости овакога рада у школи, нико од њих вије хтео признати да је овакав рад скроз погрешан, него су га још упорно бранили, оспоравајући вредност друкчијега мишљења. Ми смо још одавно ставили били себи „у задатак да ово питање расветлимо и да овоме злу станемо на пут. То смо по могућности учинили сада, верујући тврдо, да нико од учитеља и учитељских кандидата, који прочитају ове врсте, неће више мислити: да деци у школи не треба одмах у почетку казати оно, о чему ће "се на часу говорити, о чему ће се предавати, шта, ће се радити; да нико од њих неће више мислити да од деце треба крити оно, о чему ће се предавати и говорити, и да то треба неким питањима развијати, да треба дакле развијати оно, што се не може развити. Надамо се да никога више неће бунити напомене како предавање не треба почињати ни из близа ни из далека, и како деци не

%