Учитељ

ФРАГМЕНТИ ИЗ МЕТОДИКЕ 877

смо тд ито учили и научили.“ Ако ученик не уме да да рачуна о томе, шта се на часу учило и научило; ако не уме да каже. главну ствар о којој се учило, него помиње само предмете по имену или набраја; споредности из на«ставе; онда је то најбољи доказ да наставник није добро предавао. И сам наставник треба чешће да се упита, на „свршетку посла : „Шта сам данас урадиог.“ Овака питања покрећу човека на исповест самоме себи и на усавршавање. И овде је главна погодба да будемо штедљиви у времену. Наставник се не сме занети у раду и заборавити на време (сахат). Никад не треба звонце (избијање часа) да изненади наставника, затичући га теку половини рада, или у највећем јеку наставне грађе. Овакав прекид спречава мирно размишљање и занимање најтлавнијим мислима.

Правила, одредбе, закони, итд., који се добију на овоме ступњу системе, треба да се као резултати знања забележе у нарочите књижице. Сами ученици бележе оваке резултате у своје свешчице по упуству наставничком. На овај начин ученици мало по мало долазе до уџбеника, који им може бити од велике помоћи, а који су они сами израдили. Овакав уџбеник вреди много више од штампанога, јер је постао сопственим радом ученичким, а није му донесен са стране готов и туђ и непознат.

Оваке свешчице (књижице за систему)имају вредности нарочито у реалним предметима, где се поједина правила могу и самим цртежима потпомоћи ради објашњења и разумевања.

6. Метода (припрема). У системи је завршено учење и предавање. Што се могло научити, то се у системи научило и добијени резултати сређени су по старешинству "ошштих појмова у ризницу ученичке свести и ученичкот памћења. — Али настава не треба да остане мртва, већ она треба да ствара ново живо знање, т. ј. тако знање, које сваком даном приликом може прећи у рад. Знање