Учитељ

878 РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

треба да се окрене у умење. Ученици треба да постану способни за отпочињање неког самосталног рада. Овај самостални рад не долази сам по себи, него је зато потребно вежбање и примена онога што се научило. У способности да се примени стечено знање и налази се баш најбоља потврда за потпуно разумевање нечега. Многи се ученици варају, мислећи да неку. ствар основно разумеју. а овамо епотичу се често чим им се да прилика да учине примену од познавања те ствари, (на пр. писање неког писма, писмени састав о нечему, самостално управљање нечим итд.). У неким предметима, као на пр. у рачуну, сматрају се овака вежбања, после изучене теорије, као нешто што се по себи разуме. У другим предметима не ради се овако, а требало би и код њих увек да постоји овај ступањ примене (методе), или ступањ самосталнога вежбања. Научени појмови и правила изведени су из неколико посебних примера, с тога их треба применити и огледати и у другим промењеним приликама, да би се и ту видело, хоће ли се истинитост и исправност њихова потврдити, (практични задаци из геометрије, мерење површина, запремина итд.). „Знање није још слободно и употребљиво докле год је везано и стоји непомично у оним редовима, у којима смо га и научили.“

Вежбања која се чине у методи различна ву, и могу бити усмена и писмена, на пример:

|. Изнаћи неколико сличних случајева, којима се по-

тврђује вредност неког моралног закона.

2. Изнаћи неколико примера, из историје свога или кога туђега народа, на које се може применити нека мудра изрека, нпр.: „Прегаоцу Бог махове даје; „Брз срећу прескаче“; „Рат се у миру спрема“; „Беле паре треба чувати за црне дане“; итд.

3. Изнаћи нове примере, којима се неко правило потврђује. ти

Ме