Учитељ

888 РАСПРАВЕГИ ЧЛАНЦИ

Сем овога, питање може бити тешко и по самом језичном еклопу, на пр. за малу децу нису овака питања: Какав утисак чине на тебе ове речи у песми 2 или: У каквом односу стоји у овоме случају отац према сину2 итд.

6). Што се тиче самога предмета питање мора имати одређену садржину. Не сме се само питати тек да се пита. Где је наставна грађа лака за разумевање да не треба никаква објашњавања, ту не треба ништа ни питати, јер ће се у таком случају питање и одговарање претворити у ћаскање. Можемо читавог часа питати ученике о садржини неког лаког и познатог чланка у читанци, па опет да ученици ништа не науче, и ако питања брзо лете једна за другим. Друга је ствар код граматичке анализе, где се поједине речи и реченице претресају. Неподесна или управо неумесна су и она питања, код којих не може да се ухвати веза између њих и саме наставне грађе, и која се често удаљавају од саме наставне садржине о којој се пита, на пр. у песми „Гусларева смрт“ не ваљају овака питања : Шта је пало на западу; У шта се распршталог Како се то распрштало Од куда може сунце да се распршти 2 Шта је то драго камење» Каквог има драгог камења итд. па утом реду питања и мисли отићи на разговор о драгом камењу. Овака питања одводе ученика од самога предмета. Кад је говор о потопу, онда не ва_љају овака питања: Шта је Бог пустиог За које је време падала киша > Колика је вода надошла 2 На кога је Бог помишљао 2 Шта је за тим урадио 2 Шта је прво пустио Ноје да излети из лађе 2 итд.

6. Патања дисјунктивна (двојака) остављају ученику избор између два поменута исказа или тврђења. Овака питања немају никакве вредности, јер не покрећу ученика на мишљење, с тога се њима не треба никако ни елужити у настави. Таква су питања на пр. Дали јегуља долази у рибе с коштаним или у рибе с рекавичавим ко-