Учитељ

отаџбине, него морају тај језик тек у школи изучити, као што су код нас нека места у источним крајевима, Србије, овака су питања најбоља контрола да се види јесу ли ученици у школи ушли одиста у суштину разумевања језика или су механичким путем и силним меморисањем поједине ствари научили без разумевања.

9. Питања треба постављати целом разреду, а никад појединим ученицима. Пошто се постави питање свима онда се зову поједини да на њ одговоре. Дизањем десне руке у вис јављају се ученици, који су готови с одговором на постављено питање. Многи се наставници љуте на дизање руке и одсудно су овоме противни. Разлог. им је за ово у томе, што се дизањем руке гради неред у школи, и што даровитији ученици не дају слабијима, ловољно времена да поразмисле о одговору на постављено питање, јер су увек с одговором пре готови од ових. Сем ових разлога има јопг један, а тај је, штој се често. јављају руком за одговор и они ученици, који ништа не знају. Сви ови разлози отпадају пред критичком проценом овога питања. Јављање за одговор дизањем десне руке треба. одобрити у основној школи п у прва два или три разреда средњих школа. Само треба пазити како се Ррши то дизање руке. Десна рука, кад се њоме ученици јављају за одговор, мора бити лактом наслоњена на клупу, а не сме се цела произвољно у вис дизати. Само кажипрст десне руке дигне се у вис, а сви остали прети руке стоје савијени. Ученици не смеју при дизању руке устајати, повијати се напред или десну руку кретати, већ морају са свим мирно седети и мирно и право руку држати у једној висини. Чим се зовне један од пријављених учепика да одговори, и он одговори правилно, остали спусте руке. На случај да прозвани погрешно одговори, остали који сматрају да је његов одговор погрешан, држе непрестано руке, казујући тиме ћутећки ла они умеју пра-

-