Учитељ

ФРАРТМЕНТИ ИЗ МЕТОДИКЕ 891

вилно да одговоре, и да се њихов одговор не слаже е одговором онога који је питан. Кад се питање постави целоме разреду онда се увек неко време чека докле деца не буду готова с одговором и док се за одговор не почну јављати. Кад се дизањем руке јави преко половине ученика за одговор, онда се може један зовнути да каже одговор. По дизању руке и јављању за одговор увек се може оценити с колико интереса учествују ученици у настави и колико их она занима. 'ТГу се одмах виде ученици који брзо мисле, као и они који споро мисле. Они који су брзи у мишљењу, задржавају се, а они спори чекају се. Нарочита се пажња мора обратити на оне, који се увек први јављају и на оне, који се последњи јављају или се никако и не јављају. Одговори на тежа питања траже се увек од првих, а на лакша питања од слабијих. Ако се ухвати који ученик, да се тек онако форме ради јавља, и ако не уме да одговори на постављено питање, јер о њему није ни мислио, онда се такав ученик прекори и исмеје, а ако се оваки случаји понове, такав ученик може бити и строже кажњен за обману. |

Кад се овако од прилике ради, онда је дизање руке врло корисно и препоручљиво. У школи влада највећи мир и ред, а разговор живо тече. Али кад ученици стану дизати целу руку до рамена у вис колико могу, кад се стану савијати преко клупе и устајати, кад при томе стану још и говорити: ја, господине, —- ја, тосподине; или: да кажем ја, господине, да кажем ја итд. и кад после добивеног одговора од једнога који је прозван остали још држе подигнуте руке и чекају да им се каже: руке доле!, онда је дизање руке и јављање тиме за одговор права беда, која начини вашар и неред у школи. Докле човек не би видео школу у којој је јављање за одговор дизањем руке на показани начин до савршенства дотерано,