Учитељ

8392 о РАСПРАВЕ И ЧЛАНЦИ

не би могао веровати како се лепо ради у таквој школи. Онај неред при дизању руке и јесте узрок што су многи, иначе добри наставници, противни овакоме поступању.

Ху Одговори.

И код одговора ученичких има наставник да пази на много што-шта. Тако н. пр.

!. Ученик, који се прозове, мора одмах да устане, да изађе одмах мирно ван клупе и да мирно и право стоји. Ако ученик стоји у клупи, мора тако исто правилно и мирно стојати. Ученик се не сме .клатити, не сме зверати на све стране по соби, не сме рукама или прстима играти по клупи, него мора мирно и право у наставника гледати.

2. Одговор мора бити гласан. Полако говорити у опште сматра се за неучтивост, а код ученика ова рђава навика најбољи је доказ да је знање ученичко непоуздано. Ко год нешто зна како треба, тај говори гласно п јасно. Нарочито у женским школама и код одраслијих дечака виђа се ова ружна навика тихог говорења. Још од 1 р. осн. школе морају се деца навикавати на гласан говор. Мала деца не могу с почетка да подесе јачину гласа, па с тога често вичу и деру се преко мере. Боље је што вичу но да шапућу:; треба их у томе оставити, па ће умереност гласа доћи сама по себи. Врло је непријатно и тешко предавати у неком разреду, у коме ученици не умеју гласно да говоре. Слушаоци не могу у такој школи ништа чути од предавања и од постигну · тог успеха. Не треба потцењивати важност одговора ни за сам правац воље. Ученике треба ослободити и нагнати на неки рад, у коме ће се они сами на своју сопствену снагу ослањати. „Јасан одговор увек је доказ осећања своје о сопствене снаге.