Учитељ

'стима и врло често служи као верно мерило последњих. Ето с тога деца, која стоје на веома ниском ступњу развитка, остају чак савршено нема, и што је нормалнији духовни раст у деце, тим им се боље развија језик товор. Често се дешава, да се деца навикну чистом изговарању појединих речи тек у петој и шестој или чак у седмој години. Једна изговарају самогласнике чегртајући, друга замуцкујући, а трећа ударајући језиком или гунђајући. (а тим недостацима и има посла обучавање У јасном и разговетном изтоварању. Оно се врши готово оним истим начином, као што се ради при обучавању "пуронеме деце; врши бе веома лагано и захтева већу енергију и напрезање од учитеља за све време школеке обуке, зато што слабо обдарена деца ниву товорљива ; она немају жељу за науком, већ се иста јавља мало по "мало са развитком умних способности. Глувонемо дете, на против, свесно је свога недостатка па, напреже све све своје, већим делом, добро развијене умне способности

на то, да тај недостатак отклони. Обучавање разговетном ;

говору врши се помоћу Гиљ-евих слика за, глувонеме. Што се тиче наставних предмета, који су истоветни са наставним предметима, народне школе, поменућемо само два предмета, чиј се метод предавања битно разликује од метода, којима се они предају у народној школи, Изучавање религије или библијске историје, започиње се са разгледањем и посматрањем библијских слика. Тај би метод био добар и за народну школу. Слика упознаје

децу, у конкретном и очигледном облику са разним ли-.

дима историјским, њиховим спољашњим изгледом, оделом, околином и даје представу о догађају, који је на слици представљен. Резултат тога посматрања јесте тај, што деца са највећим интересом и пажњом слушају приче, које долазе тек онда пошто се слика добро разгледа. Ако (се слика показује после приче, онда деца често у себи

о