Учитељ

_ОБУЧАВАЊЕ СЛАБО ОБДАРЕНЕ ДЕЦЕ

909

састављају такву представу, која ни у колико не одговара слици, и слика, у место да им објасни догађај, · сасвим га помрачава.

У школама за слабоумну децу најтеже је предавати рачун. Рачун је дело расутка, а баш тога немају слабоумна деца. Очигледност у предавању, па чак и њена опипљивост и саморадња овде су веома потребне. ПредаВвање се почиње са претходним вежбањем, ради уочавања величине броја, помоћу чепова на рачунској дасци. Учитељ намести један чеп у једну рупу, а ученик затвара чеповима све остале отворе. Учитељ прескаче једну рупу па намешта у трећу рупу чен' друге. боје, ари ученик ради то исто. Кад се тим поступком очигледно, помоћу претију, дрваца и других предмета објавни детету, шта је то један, онда оно добије јасну представу о том броју.

Тако се исто ради и са 2, 8, 4 и 5 коцкица, у почетку са једнобројним а по том и са разнобојним, да би дете јасније појмило спајање бројева. Или: пред децу се ставе 2, 3, 4 105 коцкица, а учитељ час одузима, а час пак дотура по неколико коцкица, а деца — по команди “" раде то исто. Но потребно је да се обрати пажња на то, да деца узимају и додају коцкице не једну по једну, бројећи их, већ од једанпут. Када дете буде у стању да разликује бројеве најмање до 8, онда почиње учење аритметике. При изучавању бројева од 1—10 прети и коцкице играју велику улогу; нарочито рачунање са прстима треба да се изведе до савршенства.

По обиму, наставни предмети троразредне школе за слабоумне готово се равнају са једноразредном народном школом. Односно наставног плана вели се, у спису д-ра _Боодштајна ово: „Готово је немогућно прописивати учитељу ма какав наставни план, или чак унапред препоруЧити ма какве обавезне захтеве при отпуштању ученика школе, јер ова деца, услед нарочитих услова, седе у једном