Учитељ

КАКО СЕ ИЗВОДИ ДАНАС ОСНОВА ЗА НОВИ БУКВАР МО

ја изговорити ту реч! — Учитељ вели: сб — изговарајући је високо дуго. Дете и ви тако!... Ти сам!...

Ко сад може на ту реч тако дуго изговорену да дода на крају онај глас, којим се тутка псето 2!..“) Колико је сад гласова ,.. Који је први... А други“... А трећи 7... Колико се дакле пута ми глас:

с1%,.. Где, п где2!... Изговори ти само први и други рлас!... Ти додај и онај трећи, па изговори сва три! Шта је сад то, кад ка"жемо: е0с2! Шта се зове сос2! — Какав јеР!... 1 гласова

има та реч: сос.. Који су...

Ко сад може место онога с на крају да дода онај глас, којим крава тражи теле р!... Шта је сад то... Шта се зове сом... Где живи г... и Т. Д. — продужити као у предњем случају.

Још веће занимљивости за Тај посао пружа она друга реч: „сир, која би по свему судећи могла и заузимати навек прво место.

Она је опет, као што се може лако видети, састављена од деци познатога помоћнога глагола (односно скраћене личне заменице свакога лица): си, коме је само придодат онај глас што се чује при терању оваца. — Образовање њено ни у чем не оступа од истакнутога поступка у предњем случају. Али кад с овим будемо готови, „онда наступа занимљиво изговарање ове речи натрашке, па замена гласова, те на тај начин од те речи узете за полазну тачку, можемо образовати, добити велик број других, као: рис, Рус, сур, сип, плс, ит. Д. и Т. д. — чијим се опет крњењем нарочито последњега гласа добијају речи од два гласа познате нам из првога дела. — За све њих као и за саму реч: си, треба навек после добивенога одговора

да | то речи — неминовно да следује налог, те да се нађе пример,

. реченица у којој се чује реч која је у дискусији“).' |

Кад опет други и трећи глас чине реч за себе, као што је на пример случај у: цар, онда се само накалемљивање (додавање на крај) има да замени предметањем“) (додавањем с ПРРАА

#) __ се да треба да се јаве многи, а и јавиће се само ако је, као што свећ нагласисмо једном, до сад извођено како ваља, али учитељ нека захтева да то учини онај у кога сумња, те да се на тај начин и сумњивима пружа могућноет за потпуно сигурну прецизност.

5) (во налажење примера треба да врше сами ученици, јер се то сада понавља.

6) Предметање ово врло је згодно за образовање двосложних речи од три гласа, јер се веома лако врши свезивање самих слогова. То је опет последица саме природе првога од њих, јер га навек чини сам самогласник, кога је лако _ „отетнути и тако без муке згласити, везати за онај други, који је већ и анализифран, те сад настаје само анализа цеде речи. — Да се пак и овде може изводити „замена гласова, не треба ни наглашавати.